Žitomislić Monastery (the Annunciation of Mary) — Attraction in Local community Buna

Манастир Житомислић је посвећен Благовјештењу Пресвете Богородице, из XV је вијека и обновљен је 1563. године од браће православних Срба Милорадовића-Храбрена, у селу Житомислићу, тимару ове старе српске познате велмошке изадужбинарске породице. Родоначелник братства Милорадовића-Храбрена, које је живјело у предјелима столачких Дубрава и Храсна, војвода Стјепан Милорадовић помиње се 1416. године, а у турским пописима дефтерима из 1468. и 1477. год. помињу се синови: војвода Петар и браћа му Радоје и Вукић. Породична некропола Храбрена налази се у Радимљи, а комплекс цркве са гробовима и двије камене судачке столице на Ошанићима код Стоца. На стећку у Радимљи пише:“Сие лежи добри Радое син војводе Стјепана на својој баштини на Батногах си билиг постави на ме брат мои боевода Петар.“ Средином и крајем XVII вијека неки од Милорадовића се селе у Русију, али 1707.г. долазе браћа Михајло и Гаврило да посјете своју задужбину Житомислић и доносе дарове Петра Великог, а 1711.г. у вријеме руско-турског рата, Михајло као „српски пуковник“ долази на Цетиње и на Видовдан, са владиком Данилом ИИ Петровићем, објављује проглас о устанку против Турака. Године 1760. у Аустрији официр Јероним Милорадовић-Хребреновић од Дубрава постаје племић, а затим у Русији генерал руске војске. Године 1883. потомак Храбрена, руски гроф Григориј посетио је Житомислић, даривао га, поставио плочу на јужном зиду припрате. Постоји манастирски печат Житомислића из 1585. године, с натписом:“Се печат стое Блговешч. Престие Бци мн. Ж. 1585″. Године 1602/03. има запис мајстора Вукашина из манастира Ораховице, уклесан на капителу јужног стуба Житомислићке цркве. 5. маја 1609.г. довршен живопис Житомислићког храма по поруxби игумана Саве, трудом и трошком јеромонаха Максима, можда из породице Храбрена. Манастирска црква је убрзо опремљена крстионицом, престоним иконама и богатим иконостасом у позлаћеном дуборезу. Иначе, Житомислићки храм је имао у позадини зидани иконостас, као још неке црквеиз XV и XVI вијека. За игумана Саве (1609-1616), Висариона (1616-1617) и Серафиона (1618) у Житомислићу је преписано више од десет важних црквених књига, а године 1618/1619. завршен је украшени манастирски поменик, гдје се помињу сви српски краљеви, архиепископи и игумани Житомислића, као и сви мушки и женски чланови породице Храбрена. Монаси манастира Житомислића у XVII вијеку значајне су личности, стижу до Свете Горе и постају Хиландарски игумани. Калуђери се боре за очување свог народа и манастира од ратова, хајдучије, зулума. Године 1663. манастир је обновио чесму (вјероватно водовод). 1675. године проигуман Серафион је дао да добар мајстор уради позлаћени дуборез царских двери. Јеромонах Житомислићки хаxи-Јеремија поклонио је 1684.г. сребрену петохљебницу; а 1689.г. сакован је у Сарајеву дуборезни крст окован сребром, чуван донедавно у манастиру. Митрополит Дабробосански Висарион, из Житомислића, поклонио је 1691.г. сребром и златом оковано штампано руско Јеванђеље и 1699.г. налоњ дуборезан и украшен интарзијом, исте године вјерници браћа Витковићидаровали су сребрно кандило украшено представама Распећа, Богородице и Св. Ђорђа. Много је књига преписано и украшено у манастиру Житомислићу. Око цркве има старо манастирско гробље, са старим вриједним споменицима. Године 1890. јеромонах Христифор Милутиновић, касније игуман, ископавао је гробове у Орловцима (Црквини) и тада открио „храм са више олтара“. У Житомислићу су се школовали многи значајни Срби, не само Херцеговци, у XVIII и XIX па и у XX вијеку, из њеног братства произашли су бројни народни духовници и архипастири ове и других епархија Српске Цркве. Године 1858. овдје је отворена Приправна духовна школа, прва те врсте у Босни и Херцеговини. јуна 1941.г.усташе су побиле цијело братство манастира Житомислића, њих осам, и бациле у Видоњску јаму на десној обали Неретве, а манастир је опустио, јер су крајем 1941. године све конаке, осим једне мале зграде, запалили Хрвати и Нијемци, пошто су претходно све опљачкали, прије свега манастирску ризницу, архиву и библиотеку. Манастирска црква је тада само чудом...

Das Kloster der Verkündigung der Jungfrau Maria 2tomislié, zusammen mit dem Kloster Tvrdoi gilt als das wichtigste Zentrum der Geschichte der Herzegowina. Der Siedlungskern von Itomislhd wurde 1468/9 zum ersten Mal urkundlich erwähnt ein Teil des Landgutes IIrabren Milotadović, der Plast der Klosterkirche Die Klosterkirche wurde auf dem Fundament eines älteren Tempels errichtet, wahrscheinlich aus dem 1. Jahrhundert, der zuvor von den Türken zerstört wurde. Die Arbeiten an seinem Wiederaufbau begannen 1566 Die Bemühungen des Herzogs Peter und Jovan Hrabren-Milo radovic, und im Jahre 1583, waren zu Zeiten des Gründers Milisav Miloradovic und des Abloben Jovan Hrabren gebrauchs- und dienungsfähig. Nach den Daten der Kapitole waren die Säulen erbaut 1603 als Grundlage für eine Kuppel, die bis heute nicht erhalten ist. Das von Abt Sava in Auftrag gegebene Kloster wurde im Jahr 1609 mit Mitteln von Hieromonk Kir-Maksim gemalt. Die Dokumente aus dem 17. und 1. 8. Jahrhundert zeugten von den schwierigen Umständen, die ein ständiger Begleiter des Lebens in der Stadt waren Kloster. In der Monarchie entwickelten sich jedoch lebhafte Aktivitäten, vor allem Mal- und Kopiermanuskripte. Die Herstellung von Manuskripten war in der zweiten Hälfte des 17. Jahrhunderts am stärksten. Mitte des 19. Jahrhunderts, im Jahre 1858, eine Schule für Priesterausbildung wurde in Zitomislić NiciforDuciè und Abt Seratim Perovič gegründet. wer regnete Geld in Russland für die Wiederherstellung der Kirche im Jahre 1869, lehrten dort beide Der alte Konak (lebende Viertel), errichtet im Jahre 1767, ist ein seltenes Gebäude dieser Art in der Herzegowina. Die neue Residenz wurde 1859 gebaut Am 20. Juni 1941 tötete die LUstasha Armee alle acht Mönche der Bruderschaft des Klosters Zitomuisthić und warf sie in Vidonyskajama (pit cavo), am rechten Ufer des Flusses Noretva. Das Kloster war verlassen, denn Ende 1941 wurde die zuvor geplünderte Residenz niedergebrannt 1991 wurden die Knochen der neuen Märtyrer von 2itomislid aus der Grubenhöhle geholt und auf einem Klosterfriedhof begraben. Als nächstes Jahr war ihr neues Grab in die Luft gesprengt, und die Kirche wurde bis auf die Grundmauern zerstört. Der alte Konak, die Schule und andere Einrichtungen wurden in Brand gesetzt und der Brunnen wurde ausgelöscht. Der Wiederaufbau des Klosters begann mit der Ankunft des Abcholarromanns Danilo Pavlovid ine tje, e Die Arbeiten begannen offiziell auf der Aununciation 2002 mit dem Segen von Lis Grace, Bischof von Zahumlje, Herzegowina und Littoral, Grigorje und wurden 2005 ITIC...

Žitomislići is a beautiful and serene place along the road between Mostar and Čapljina. It's rather easy to spot the monastery from the road and parking is plentiful. The Orthodox monastery has been in this spot since 16th century and it's faced more than its fair share of hardship. It was destroyed during the civil war in the 1990s and during World War II. The monastery was beautifully restored. The monk at the time of our visit was very welcoming and open to answering questions. If you want to take a break from tourists, crowds, souvenir sellers of Mostar and get a bit of tranquility you should not...