Манастир Радовашница се налази на северним оброницима планине Цер око 23 км од Шапца. Тачније, испод врха Косанин град, на око 300 м надморске висине. Манастир је окружен храстовом шумом. Први пут се помиње у турским пописима из 1600. године и то под именом Косаник. Манастир је саграђен пре доласка Турака и задужбина је краља Драгутина Немањића или неког од његових велможа.
У старим записима манастир се назива Храм светог Архангела Михаила и Гаврила на реци Радовашници. Црква се спомиње први пут 1541. године. За време Турака је више пута паљена. Манастир је делио судбину народа, тако да је поред паљења и рушења која је доживљавао у време најезде Турака, рушен и паљен и у Првом светском рату.
Радовашница је, кроз своју историјску мисију, имала улогу просветитеља, чувара предања и овде похрањених светиња, збрињавала избеглице, ратнике и рањенике, помагала у подизању и обнови других манастира и цркава.
Последњи пут је обновљена 1929. године. Немци су динамитом потпуно разорили манастир октобра 1941. године, током казнене експедиције. Мања археолошка истраживања извршена су 1991. године. Од цркве су преостали зидови висине 0,5 до 1,5м. Црква је била зидана од ломљеног камена и опеке. Старија грђевина је била триконхална црква са кубетом над наосом и полукружном олтарском апсидом. Унутрашњост је са два пара пиластара била подељена на три травеја. Делови старе архитектонске пластике су сачувани само у фрагментима. Прва црква је вероватно била сагређена у првој половини 15. века.
Реконструкција старе цркве манастирског комплекса у Радовашници почела је у априлу 2011. године. Ктитор обновљеног здања је сестра Милица Абт. Новија црква је издужене основе, представља једнобродну цркву са припратом и кубетом над наосом, чија је унутрашњост пиластрима подељена на три травеја. Због преправки на изгледу цркве западни травеј је нешто ужи од централног. У близини цркве постоје једва видљиви остаци старих конака.
Услов за обнову од стране Завода за заштиту споменика је био да црква поприми првобитан изглед, али су јој дозволили да употреби најсавременије материјале и технологије, па је у ентеријер уведена струја, као и подно грејање. Зидови су дебели 88цм, у унутрашњости је опека, која је најпогоднија за живописање, између је најсавременија изолација, а спољашњост је од буковичког гранита. Прозори и врата су урађени од пуног храстовог дрвета, док ће иконостас и остали црквени мобилијар бити урађени ручно у мермеру. Један део цркве је већ осликан, а постављен је и подни мозаик од мермера и гранита. Цркву је пројектовала архитекта Нада Јовичић.
Интересантно је да је у цело здање уклопљено око 9.000 комада камена, а по узору на градњу Љубостиње и кнегињу Милицу, сваки камен је...
Read more
Learn more insights from Wanderboat AI.
