Memorial park Jajinci — Attraction in City of Belgrade

Whilst unequivocally less known than some other more famous parks in Belgrade like Kalemegdan, Košutnjak or Topčider, it is still a beautiful place to visit. A Yugoslav era style monument sits in the centre of the park, surrounded by some plateaus and a lush forest teeming with birds whose songs reverberate from the treetops. The memorial was erected in remembrance of the Serbs, Jews and Roma killed during the Second world war by the Nazis. There is another, smaller monument at the entrance to the memorial park as well. Aside from being a beautiful place to visit and have a picnic at, there is not a lot of other sites to see, nor a lot of roads for hiking, unfortunately. Another downside is, to my great dismay, the amount of rubbish littering the ground. Like the rest of the city though, sadly... So, look up, ignore the ground and try to enjoy the splendour as much as possible. Perhaps, one day, people will clean it up and stop ruining...

Данас, 9. новембра, обележавамо Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма. Тим поводом пропремили смо причу о Спомен парку Јајинци. У последње време сведоци смо повременог недоличног понашања у овом спомен парку. Још једном апелујемо на грађане да се са пијететом односе према жртвама геноцида почињеног током Другог светског рата, као и према овом знаменитом месту.

spomen park jajinci Након уласка у Београд, немачке опкупационе снаге су, како би угушиле отпор, формирале концентрационе логоре. Оснивање логора Топовске шупе на Аутокоманди, на Бањици у касарни 18. пешадијског пука, логора Сајмиште у објектима бившег комплекса сајма на левој обали Саве и Милишића циглани на Звездари, на сасвим посебан начин обележили су судбину Београда. Била је то једина престоница у окупираној Европи на чијем су урбаном тлу формирани концентрациони логори. Затвореници из логора Бањица, Топовске шупе, Сајмиште и београдских затвора, довођени су на стрелиште у Јајинцима, војни објекат изграђен 1935-1941. године, који је немачка окупациона команда претворила у место за масовну ликвидацију затвореника.

Стрељања у Јајинцима трајала су од јула 1941. до новембра 1943. године. Заједничке гробнице копали су логораши који су затим и сами убијани. На закопавању лешева радили су гробари од којих су неки после рата посведочили о методама злочина и броју жртава. Око стрелишта била је подигнута висока ограда од асура, да би се сакрио злочин. У кругу стрелишта постојале су две бараке, после рата порушене, као и кула-стражара. Од аутентичних објеката сачуван је део стазе којом су довођени осуђеници. У Јајинцима су убијани, из геноцидних побуда, Јевреји и Роми, те револуционари и родољуби, припадници свих...

Спомен-парк „Јајинци“ налази се на подручју београдске општине Вождовац, на 11 километара удаљености од Авале. Подигнут је на локалитету војног стрелишта које су користиле оружане снаге Краљевине Југославије, а које је током Другог светског рата постало место највећег страдања недужног становништва на територији окупиране Србије.Стрелиште у Јајинцима издваја се у односу на остала места страдања по масовности жртава и суровој систематичности у ликвидацији и прикривању злочина над недужним становништвом. Сачуване фотографије и изјаве малог броја преживелих сведоче о страдању и патњама Срба, Јевреја, Рома и других талаца фашистичког режима у Београду и Србији. У периоду од 8. новембра 1943. године до 2. априла 1944. године, желећи да уклони трагове масовног злочина, Гестапо је вршио организовану ексхумацију и спаљивање посмртних остатака жртава. Комисија за утврђивање ратних злочина, формирана одмах по завршетку Другог светског рата, након истраге је изнела податак да је на стрелишту Јајинци страдало 80.000 особа. Новија истраживања указују на број од 65 000 страдалих. Прве венце на место где су вршена масовна стрељања положили су генерали Пеко Дапчевић и Владимир Иванович Жданов, команданти трупа које су ослободиле Београд 20. октобра 1944. године, што представља и прво одавање поште недужним жртвама...