Orthodox Holy Monastery Pavlovac — Attraction in City of Belgrade

I've taken so many photos of this beautiful monastery, I had to try really hard not to post them all here. There is just unmatched beauty and peace when you visit this monastery. There is only one monk here, and he was really pleasant. If you want to light candles, make sure you bring a lighter or matches. You can also see the ruins of the old monastery. There is some parking, but be mindful that they're building some sort of a community stay-in, so it might be difficult to find free land space. Luckily, it wasn't too crowded like some monasteries can be which I honestly loved. We took our time to enjoy its beauty, so make sure you do so too! No tickets are needed (not sure why Google thinks...

“Налази се на југоисточним обронцима Космаја, на заравни изнад источне обале Тихановачког потока, у атару села Кораћице (7 километра северозападно од Младеновца). Лоциран на неподесном терену, у узаној котлини, манастирски комплекс је издуженог облика са црквом у средини и темељним зидовима конака и трпезарије у северном делу. До пре две деценије остаци грађевина били су затрпани каменом, шутом и земљом, тако да су били делимично сагледиви. После детаљних археолошких и конзерваторских радова Павловац је истражен и већим делом обновљен.

На основу историјских извора (акт деспота Стефана Лазаревића Дубровчанима из 1425. године писан је „у Павловцима) и архитектонских одлика манастирске цркве поуздано се закључује да је манастир подигнут у другој или трећој деценији XV века. Саграђен је на важном стратегијском путу који је водио из Београда за Рудник и ибарску долину. Кроз цео XVI век турски пописи у Павловцу затичу монахе, тако да је запустео вероватно пред Велику сеобу, да би пропојао у наше време (освећен је од Епископа шумадијског Саве 31. октобра 1999. године).”

Извор,...

Прелеп манастирски комплекс Павловац. Штета што цео комплекс није рестауриран на старим бедемима целог здања. Као и сви наши верски објекти који су претрпели Турски зулум треба испоставити Турској као рачун за обавезну обнову. Уз сво поштовање Турској која улаже културно и верско у нашу историју сматрам лично да то није, нити ће бити довољно поготов када се зна колико је људи поред губитка крова и црквених објеката изгубило и оно највредније а то је живот, само зато што је живео на својој земљи и веровао у своју веру. Исто важи и за нас Србе и Србију да оно што смо срушили треба да обновимо.

Што се тиче манастира Павловац и цркве Светог Николаја у који на жалост нисмо ушли и ако нас је отац који ту живи видео и ми му се јавили, није био вољан да се врати и откључа цркву, пар минута пре нас били људи. Види се да се обнавља тј. гради нови конак у новом здању али искрено ми је криво што се тежи новом савременом изгледу који одудара од целе околине. На остатцима старог манастира уживају мачке један доминира...