Rakovica Monastery — Attraction in City of Belgrade

Манастир Раковица је манастир Српске православне цркве, посвећен арханђелима Михајлу и Гаврилу, смештен у београдском насељу Раковица. Писана историја манастира Раковица нас води на сам почетак 16. века када се први пут помиње овај манастир код Београда. Но, требало би да знате да се манастир Раковица тада налазио на другом месту. Недалеко од данашње планине, то јест брда Авала код Београда некада се налазио стари манастир Раковица. За овај манастир не постоје званични подаци ко га је сазидао али је у народу постојало предање да је настао у доба српског краља Милутина, те да је сам стари манастир био задужбина краља Милутина и његовог брата Драгутина. Међутим, не постоје званични докази да је то заиста тако. Манастир се касније помиње у попису који су начинили Турци далеке 1560. године, као манастир код Београда. Иако се ни данас не зна поуздано ко је подигао данашњи манастир, историја бележи да је у манастиру Раковица издата повеља једног влашког војводе. У тој повељи војвода Константин Бранковеан – Бесараба вели да је манастир Раковица ” сазидан и из темеља подигнут од стране доброг хришћанина, почившег Радула војводе, који је протеклих година био господар ове земље “. А када се узме у обзир да је повељу саставио влашки војвода, онда се дошло до закључка да је и тај војвода Радул био господар Влашке. Но, међутим, загонетка изгледа није лако решива, јер је постојало више војвода који су владали Влашком, а да су носили то име. Тако се јавила претпоставка да је откривено ко је тај Радул, а након подробне анализе историјских прилика, те односа између Влашке и Србије. Избор је пао на зета кнеза Лазара, Радула И који је носио надима Црни, а владао је Влашком у периоду између 1377. и 1385. године. Након овога је донет и закључак о времену настанка манастира, а историја претпоставља да се то збило у доба када је Србијом владао цар Лазар. Оно што историја манастира Раковица сматра за тачан и сигуран историјски податак се збило у 16. веку. У то доба је забележено да је манастир Раковица са првобитне локације, у непосредној близини Авале, премештен на место на коме се данас налази. Након тога, све до краја 16. века нема помена манастира у историјским списима. Потом је забележено да је манастир Раковица био мушки манастир, те да су и монаси манастира кренули са својим сународницима у Велику сеобу крајем 17. века, носећи са собом црквене реликвије и књиге. На самом крају 17. века, 1699. године је склопљен Карловачки мир, Том приликом је значајну дипломатску улогу имао калуђер манастира Раковица, по имену Григорије. А заузврат што је учинио бројне, врло важне услуге Русима, манастир Раковица и сам калуђер Григорије добијају значајне поклоне и то не само новац, већ бројне богослужбене књиге, па чак и четири иконе које су првобитно биле намењене као поклон светогорском манастиру Ватопеду. У то доба је манастир Раковица имао заједничку управу са космајским манастиром Тресије, па како је манастир Раковица тада финаснсијски изузетно добро стајао, био је у прилици да финансира обнову манастира Тресије. А манастир Раковица поново оживљава, јер је турска власт која је добила Београд на управу одобрила одређеној групи калуђера да се врати у манастир. Историја манастира Раковица наводи да постоји документ од 14. септембра 1739. године о спајању манастира Велике Ремете и манастира Раковица под једну управу. Но, како је Срем тада припадао другој држави, било је немогуће да ово спајање функционише, па се манастир Раковица код Београда осамостаљује. Крајем 18. века се рат завршава, а манастир Раковица се полако обнавља. Године 1909. на празник Светог Николе се збио врло важан догађај за историју манастира Раковица. Владика Николај, потоњи Свети Николај Жички и Остришки се том приликом замонашио. Чувени српски духовник, блаженопочивши Отац Тадеј је у чин јеромонаха руколожен 1938. године управо у овом манастиру. Све до почетка 20. века у простору изнад манастира је постојала испосница, омања капелица коју су називали испосницом...

The Monastery of Rakovica, located just outside Belgrade, is a beautiful and historically significant site, offering a peaceful retreat for those looking to connect with Serbian heritage and spirituality. This serene monastery, dedicated to the Holy Trinity, has been a spiritual beacon for centuries and is a place of tranquility and reflection.

Founded in the 16th century, the monastery has a rich history and has played a key role in the spiritual life of the region. It is especially notable for its connection to Patriarch Pavle, one of the most revered figures in the Serbian Orthodox Church. Patriarch Pavle, known for his humility and devotion to the people, is buried here, and his relics are a source of inspiration for many visitors.

For entrepreneurs, the Monastery of Rakovica offers a calm and peaceful atmosphere, perfect for reflection and inspiration. The surrounding natural beauty and the monastery’s spiritual energy provide a unique opportunity to recharge and gain new clarity. Whether you’re seeking spiritual healing, a deeper connection to Serbian culture, or simply a quiet place to escape, the Monastery of Rakovica is a must-visit...

Манастир Раковица је манастир Српске православне цркве, у оквиру Београдско-карловачке архиепископије, смјештен у београдском насељу Раковица. Посвећен је арханђелима Михајлу и Гаврилу. Иако се настанак манастира, по народном предању, веже за вријеме владавине српских краљева Драгутина и Милутина, савремени документи то доводе у питање. Спомиње се у путопису Феликса Петанчића из 1502. године, под насловом „Ranauicence monasterium“, а доцније се спомиње и у турским изворима, у попису из 1560. године, међу осталим црквама и манастирима у околини Београда. На сајту православног часописа „Православље“ може се прочитати да се овај манастир спомиње и у повељи влашког војводе Константина Бранковеана Бесарабе, из 1701. године, у ком се за манастир каже да је „сазидан и из темеља подигнут од стране доброг хришћанина, почившег Радула војводе, који је протеклих година био господар ове земље (влашке)“. Претпоставља се да се говори о влашком војводи Радулу I Црном, зету кнеза Лазара.

Током 16. века манастир је премјештен на своје садашње мјесто, са локације из околине села Раковица, гдје су пронађени остаци старе зграде (трагови зидова, стуб часне трпезе...) Године 2007. на локацији старе зграде су вршена археолошка истраживања, а потом поново од 16. јула до 16. августа 2008, у циљу потврђивања претпоставке да је у питању стара зграда овог манастира. У извјештају се наводи да су тражени резултати „изостали“, те да „постојање средњовековне некрополе на овом простору, као и остаци часне трпезе ... указују на постојање неког сакралног објекта у близини, иако до сада нису констатовани његови материјални остаци.“ Неповољног положаја, у близини важне раскрснице и насеља, манастир је разорен током турског похода на Беч 1592. и народног немира из 1594. године.[1] Под притиском честих пљачкања, манастир се постепено премјештао на своје садашње, скровитије мјесто, ближе шуми. Манастир је поновно страдао током Аустријско-турског рата (1737—1739), а потом и 1788-1790. Због сарађивања монаха са Аустријанцима, а против Турака, манастир је у одмазди спаљен, а тадашњи игуман манастира Софроније је објешен је о бријест пред манастиром. Током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, овај манастир, односно његов спољашњи зид, поново је оштећен.

Упућен је одмах после монашења 1935. године у иконографску школу у манастиру Тадеј Штрбуловић. У чин јеромонаха рукоположен је 3. фебруара 1938. године...