Drača monastery — Attraction in City of Kragujevac

Десетак километара од Крагујевца, на левој обали Драчке речице, налази се манастир Драча са црквом светог Николе. Према ктиторском натпису изнад улазних врата у наосу, цркву је подигао оберкапетан крагујевачки, Станиша Марковић Млатишума 1734. - 1735. године, а већ следеће године је живописана. По другим подацима, манастир је  много раније подигнут, а почетком XVIII века је само обновљен. Тако се манастир помиње у вези са светогорским монахом Јовом који се, наводно, на свом повратку из Хиландара у манастир Прекопречу, преминуо у Драчи. Сахрањен је на месту где је касније подигнута црква. Такође се помиње и поп Јосиф из Раковице и игуман Леонтије, који је у периоду пре Славише Млатишуме живео у манастиру. Овоме у прилог иду и различити слојеви живописа из различитог периода као и остаци темеља старије грађевине откривени током археолошких истраживања у цркви 2007. године. Манастир Драча је био главно културно средиште у овом делу Србије крајем XVIII и почетком XIX века. У време Кочине крајине манастирске грађевине су у великој мери страдале  од Турака. У првим деценијама XIX века Тома Вучић Перишић га је обновио. Тада је дограђен двоспратни звоник на западу а на крову је постављен поцинковани лим. Поред манастира су изграђена два конака, у којима се налази манастирска библиотека и архива. Црква је рађена у облику триконхоса, са полукружни апсидама споља и изнутра. На западу је мали нартекс, а изнад централног дела наоса се уздиже витка купола. Доњи делови грађевине зидани су од пешчара, а горњи у комбинацији камена, опеке и сиге. Сликарство манастира Драча, представља непроценљиву вредност. Драчки живопис је најрепрезентативније зографско дело, створено у Србији у XVIII веку. По свом репертоару, распореду и иконографији, близак је српским средњовековним манастирима. Стилске карактеристике живописа повезују драчке мајсторе са Светом Гором, па је врло вероватно да су и они стекли своја сликарска знања управо тамо. У непосредној близини манастира је  1856. године  подигнута школа која је до 1968. године била у функцији. Зграда је скромних архитектонских вредности, зидана од камена и опеке. Манастир Драча утврђен је за културно добро-споменик културе Решењем Завода за научно проучавање споменика културе НРС бр. 700/55, од 11.06.1955. године, а категорисана као добро од великог значаја за РС ''Службени  Гласник  РС'', бр. 14/79 од...

Amazing place full with tranquility and amazing surroundigs and nature.

This monastery was founded in the late 14th century, during the rule of prince Lazar, and it was built around 1400. It is situated at the bottom of mountain Rudnik, by the river Srebrnica. The founder is unknown. The original wall paintings were created at the turn of the 14th and 15th century, and the oldest one is “The judgment day”. It was destroyed and rebuilt more than once during centuries, only to be completely restored in 20th century. Karadjordje stayed in it on many occasions, along with Joakim Vujic, Feliks Kanic and...

Манастир Драча припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Налази се десетак километара западно од Крагујевца, у котлини Драчке реке, на падинама брда Рујевице. Црква манастира је посвећена преносу моштију Светог Николаја. Комплекс манастира представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Према ктиторском натпису изнад улазних врата у наосу, цркву је 1734. године подигао оберкапетан крагујевачки Станиша Марковић Млатишума, а према предању, на месту садашње цркве постојао је средњовековни храм подигнут крајем 14. века, у коме је живео и умро светогорски монах и светитељ, преподобни Јов. У прилог тврдњи да се само ради о обнови манастира и да је поново живописан храм, помињу се у историјским списима неке свештене личности које су живеле у манастиру пре обнове, као и да се приликом мањих истраживачких радова на живопису у цркви пронађени трагови старијег слоја фресака. Драчу познају и турски пописи 16. века, као манастир Светог Николе код села Драчице у нахији Лепеници. Манастирска црква је грађевина обновљена на триконхалним остацима и својом концепцијом, распоредом простора и декоративној обради фасаде припада моравској школи, са јасно израженом припратом, наосом и олтарским простором. Црква је са свих страна озидана правилно тесаним квадерима од жућкастог камена пешчара, у комбинацији са опеком, који се смењују до кровног венца. У горњем делу уграђивана је комбинација камена,...