Studenica Monastery — Attraction in City of Kraljevo

Stefan Nemanja – Saint Simeon Serbian The Studenica Monastery ([Манастир Студеница) is a 12th-century Serbian Orthodox monastery situated 39 kilometres (24 mi) southwest of Kraljevo and 40.9 kilometres (25.4 mi) east of Ivanjica, in central Serbia. It is one of the largest and richest Serb Orthodox monasteries.

Stefan Nemanja, the founder of the medieval Serb state, founded the monastery in 1190. The monastery's fortified walls encompass two churches: the Church of the Virgin, and the Church of the King, both of which were built using white marble. The monastery is best known for its collection of 13th- and 14th century Byzantine-style fresco paintings.

Studenica was declared Monument of Culture of Exceptional Importance in 1979, and it is protected by Republic of Serbia, and in 1986 UNESCO included Studenica monastery on the list of World Heritage Sites, with the description:

The Studenica Monastery was established in the late 12th century by Stefan Nemanja, founder of the medieval Serb state, shortly after his abdication. It is the largest and richest of Serbia's Orthodox monasteries. Its two principal monuments, the Church of the Virgin and the Church of the King, both built of white marble, enshrine priceless collections of 13th- and 14th-century Byzantine painting.

The monastery Studenica, dedicated to the Presentation of the Holy Virgin, is the mother-church of all Serbian temples. It was constructed over a quite long period of time. The first stage of works were completed by the spring of 1196, when Stefan Nemanja abdicated and took monastic vows at the monastery. When he later left for Hilandar, his son and successor Stefan took over the care of Studenica. Nemanja died in Hilandar in 1199. Nemanja's third son Rastko (Saint Sava), after reconciling with his brothers Stefan and Vukan, moved Nemanja's relics to Studenica. Under guardianship of Sava, Studenica became the political, cultural and spiritual center of ´medieval Serbia. Among his other endeavors, Sava composed the "Studenica Typikon", a liturgical book of orders where he described the life of Saint Simeon (Nemanja), leaving evidence of the spiritual and monastic life of his time.

Studenica enjoyed continual care by the members of the Nemanjić dynasty. King Radoslav added a splendid narthex to the church in 1235. King Milutin built a small but lovely church dedicated to saints...

Студеница је један од најлепших манастира у Србији. Налази се у близини места Ушће, а саградио ју је Стефан Немања, крајем 12. века. Главна црква, грађена од белог мермера, посвећена је успењу Богородице, које се слави 15. августа. Манастирски комплекс окружен је масивним бедемом у чијем су склопу и стари конаци. Посебно су интересантне две кружне куле на бедему, које представљају главни улаз, и велика кула - пирг, са дрвеним кровом. Манастир је богато живописан, а највећи део фресака очуван је у доста добром стању. Манастирски комплекс укључује и припрату краља Радослава, цркву краља Милутина, малу цркву посвећену св. Николи, темеље цркве св. Јована и музеј. На брду у непосредној близини манастира налази се и мали пећински комплекс - испосница Св. Саве, која је обрађена као засебна дестинација у овој регији. Историја манастира Студеница Манастир Студеница основао је Стефан Немања, а зидање главне цркве, посвећене успењу Богородице, трајало је од 1183. до 1195. године. Црква је живописана заслугом Св. Саве, 1208/09 године, и већина фресака сачувана је до данашњих дана. Године 1235. краљ Радослав је на улазу у цркву доградио припрату, а краљ Милутин је подигао мању цркву у дворишту, 1313/14. године, познату као "краљева црква", посвећену св. Јоакиму и Ани. По завршетку зидања манастира, Стефан Немања је напустио престо у корист свога сина, Стефана Првовенчаног, да би се, затим, у истом том манастиру, заједно са својом женом, краљицом Аном, замонашио. У манастиру почивају мошти Стефана Немање (св. Симеон Мироточиви), као и његовог сина Стефана Првовенчаног, и краљице Ане (преподобна Анастасија). У изградњи манастира учествовали су мајстори из приморских крајева - од њих потичу необични мотиви на спољашњим зидовима главне цркве, орнаменти у облику сидра и глава фантастичних животиња. У првим деценијама XИИ века, тачније до 1215. године, манастиром је управљао Свети Сава. У том периоду Студеница је постала верски и културни центар средњевековне Србије. Св. Сава је у Студеници основао прву болницу у Србији, која је носила назив "Свети дух", а у оквиру које су постојала одвољена одељења за телесне и душевне болеснике. У овом периоду подигнути су и трпезарија, библиотека, и западна кула. Након пада Србије 1459. Турци су више пута нападали манастир. У раном 17. веку манастир је задесио велики земљотрес, који је оштетио цркве али их није срушио. Године 1594. Синан-паша спаљује мошти св. Саве на брду Врачару у Београду. Манастир Студеница налази се 8 километара од места Ушће, које се налази на Ибарској магистрали, у долини реке Ибар. Манастир је смештен између планина Радочело и Чемерно, а поред њега протиче река Студеница, притока Ибра. Манастир Студеница ограђен је масивним бедемом, у чијем су склопу и стари конаци. Главни улаз је између две ниске кружне куле, а западни улаз представља висока кула - пирг, са дрвеним кровом. Сама црква успења Богородице зидана је од белог мермера, а посебно је интересантна биљно - животињска орнаментика прозора, улазног портала, као и украси на спољним зидовима, у облику глава фантастичних животиња. Животињски мотиви такође су присутни и у прозорским окнима од бојеног олова, која се најбоље виде из унутрашњости цркве. Фреске у унутрашњости главне цркве су доста добро очуване. Оштећене су једино током покушаја рестаурације за време владавине Карађорђевића, када су мајстори, да би нанели слој малтера на коме су насликане нове фреске, избушили рупе у зидовима, да би малтер могао да се држи.... касније је овај нови слој фресака скинут, али је на старим фрескама остао траг у виду гомиле рупица беле боје, тако да изгледају као да преко њих веје снег. Најпознатија је огромна фреска из 1209. године на којој је приказано распеће Христа, а значајне су и фреске Богородице, затим св. Саве и ктиторски портрет...

Манастир Студеница је подигнут крајем 12. века у пустом пределу „који беше ловиште зверова”. Посвећен је Успењу пресвете Богородице. Прва фаза радова је завршена у пролеће 1196. године, када је Стефан Немања препустио престо свом сину Стефану Првовенчаном и повукао се у своју задужбину. Кад је касније отишао у манастир Хиландар, Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон је умро у Хиландару 1199. Немањин трећи син Сава Немањић је, након што је помирио своју браћу Стефана и Вукана, пренео мошти Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас. Под Савиним старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Уз остала своја дела, Сава је написао Студенички типик, у ком је задао устројење монашког живота у манастиру Студеница. У Житију Св. Симеона Немање, описао је живот свог оца Немање (Св. Симеона) оставивиши изворе о духовном и монашком животу у његовом времену.

Припрата Богородичине цркве је задужбина краља Радослава, која је саграђена око 1230. године.

Студеница је уживала пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ Радослав је 1245. додао цркви припрату, а краљ Милутин је саградио малу цркву посвећену светим Јоакиму и Ани. Од пада последње српске средњовековне државе 1459, Турци су често нападали манастир. Прва значајна рестаурација је извршена 1569, када су фреске Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су оштетили манастир, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су уништени и изгубљени заувек. У околини се налазе Горња Савина испосница и Доња Савина испосница. У манастиру се налази плаштаница Антонија Ираклијског из 14. века. Уз јужни портал Богородичне цркве у Студеници налази се најстарији српски часовник, у питању је сунчаник код кога сенка уместо на бројке пада на слова. Манастир је 1930-тих био сиромашан и запуштен. Јулијан Кнежевић је био игуман манастира од (1961—2001).

Архитектура

Црква посвећена Богородичиним родитељима светом Јоакиму и Ани, задужбина је краља Милутина подигнута око 1314. године.

Богородичина црква је једнобродна црква с куполом. На њеном источном крају је тространа апсида, а на западном је краљ Радослав дозидао велику припрату. На северној и јужној страни су предворја. Фасаде су изграђене од блокова белог мермера. Изнутра је црква обложена туфом. Споља гледано, у цркви се складно мешају романички и византијски стил. Мешавина та два стила ће на крају произвести посебан стил архитектуре познат као рашка школа. Северозападно од Богородичине цркве је црква светог Јоакима и Ане, позната и као Краљева црква по свом ктитору краљу Милутину. Црква је саграђена 1314, у облику сажетог крста с октогоналном куполом. Изграђена је од камена и туфа, а фасаде су обложене гипсом. Комплекс манастира обухвата и цркву Никољачу, једнобродну црквицу без куполе, изнутра осликана у 12. или почетком 13. века. Између цркве Никољаче и Краљеве цркве налазе се темељи цркве посвећене светом Јовану Крститељу. Западно од Богоридичине цркве је трпезарија, саграђена од камена за време архиепископа Саве. На западној страни комплекса је звоник подигнут у 13. веку. Некада је у њему била капела, а сада се могу видети само фрагменти фресака. Остаци фресака, који приказују родословно стабло Немањића, могу се такође наћи на спољашњем делу припрате. Северно од трпезарије су конаци из 18. века. Данас се у њима налази музеј, у коме су изложене бројне драгоцености из ризнице Студенице, иако је она знатно осиромашена честим ратовима и пљачкама. Археолошким истраживањима 2012. године откривене су остаци још две цркве из 13. века, а део објављених налаза...