Čegar — Attraction in City of Niš

Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог српског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и њиховог команданта Стевана Синђелића. Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као знаменито место од изузетног значаја. Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом педесетогодишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1927. Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића. Недалеко од села Каменица, североисточно од Ниша, налази се узвишење Чегар, познато историјско место по бици из Првог српског устанка. На платоу узвишења, где је био шанац Стевана Синђелића, 31. маја 1809. године дошло је до Чегарске битке. Командант српских устаника на Чегру, Стеван Синђелић остварио је тада херојски подухват. Пуцањем у барутану покушао је да заустави продор Турака. Од глава изгинулих Срба на Чегру Турци су исте године изградили Ћеле кулу у Нишу. Чегар заузима посебно место у историји борбе за слободу и независност наших народа. Стога је два пута обележаван споменицима. Прво спомен обележје уреди Прво обележје места на коме се налазио шанац Стевана Синђелића и где се одиграла Чегарска битка, подигнут је 4. јула 1878. Имао је облик мање пирамиде од гранита, са два натписа: „Војводи Стевану Синђелићу и његовим неумрлим јунацима, који овде славно изгибоше 19. маја. 1809. нападајући Ниш“ и, на другој страни: „Књаз Милан М. Обреновић IV и његова храбра војска покајаше их освојивши Ниш 28. децембра 1877. Друго спомен обележје Споменик је откривен у присуству кнеза Милана, шест месеци после ослобођења Ниша од Турака и уједно представља први споменик подигнут у ослобођеном Нишу. Данашњи споменик у облику куле - симбола војног утврђења, изграђен је поводом педесете годишњице ослобођења Ниша, а откривен је 1. јуна 1927. године. Постављен је на истом месту као и старо спомен обележје које је остало у ниши новог споменика. Споменик је изграђен по пројекту руског архитекте, емигранта Јулијана Љ. Дјупона. Архитектура споменика је уједно архитектура карактеристична за период између два светска века, када су чести спојеви романтизма и декоративних елемената националне средњовековне архитектуре. Кула квадратне основе стоји на постаменту са блао закошеним ивицама. Завршно кубе на осмоугаоном тамбуру је логичан завршетак композиције. Декорација је богата, али не и претерана. Фасада куле, са отворима и кружним розетама, изведена је у алтернацији опеке и малтер, а доњи део, са прилазним степеништем, начињен је од камених блокова из Нишке тврђаве, са Виник капије, коју је Војска 1927. године порушила, уводећи железничку пругу. Биста Стевана Синђелића накнадно је постављена, уместо барељефа са његовим ликом, изнад кога је била фигура орла. Биста је дело нишког вајара хрватског порекла,...

Споменик на Чегру На брду Чегар, надомак Ниша, на месту где се одвијала чувена битка из Првог српског устанка, налази се споменик подигнут у знак сећања на храбре војнике и њиховог команданта Стевана Синђелића, који су погинули на овом месту. Према плановима за ослобођење Ниша и јужног дела Србије, српска војска је са 16000 бораца пристигла 27. априла 1809. године у околину Ниша. Током више од месец дана припрема за ослобођење Ниша, устаници су изградили 6 ровова у околним селима. Најистуренији положај Срба налазио се на брду Чегар и њиме је командовао ресавски војвода Стеван Синђелић. Истовремено је ово био и ров највећих димензија (само утврђење било је 140x30 м, у једном делу био је смештен Синђелићев шатор, у другом барутана). Фронт је био окренут према брду Виник, одакле се очекивао напад. Дан велике битке, 31. маја 1809. године почиње напад на најистуренију тачку српских положаја, Чегар. Бој се водио читавог дана. Турци су нападали у таласима. Пет пута су храбро одбијени, мада са великим губицима. Идући преко лешева својих сабораца, из шестог покушаја Турци успевају да уђу у шанчеве на брду, где су тукли Србе пушкама, ножевима и голим рукама. Нико из осталих шанчева није притекао у помоћ Синђелићу и његовим војницима. Пред сам залазак сунца, када је видео да су Турци готово заузели његов положај и да више није у могућости да одбија нападе, појурио је ка магацину у ком је стајала муниција. Намамивши што више турских војника повикао је: "Браћо, спасавај се ко хоће и ко може!", извадио кубуру и пуцао у барутану. Војвода Синђелић, преостали српски војници и велики број Турака одлетели су у ваздух. Споменик Прво обележје места на коме се налазио шанац Стевана Синђелића и где се одиграла Чегарска битка, подигнуто је у облику мање пирамиде од гранита. Споменик је откривен 21. јуна 1878. године у присуству кнеза Милана Обреновића. Откривен је 6 месеци после ослобођења Ниша од Турака и представља први споменик изграђен у ослобођеном Нишу. Данашњи споменик у облику куле, која симболизује војно утврђење, подигнут је поводом 50 година ослобођења Ниша, а откривен је 1. јуна 1927. године. Пројектант споменика је архитекта Ђулијан Ђупон из Ниша (руски емигрант). У полукружној ниши споменика 1938. године постављено је и бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара...

Srpska vojska se prema Nišu kretala veoma sporo. Pred Niš dolaze tek 27. aprila i to kod sela Kamenica, Gornjeg i Donjeg Matejevca, gde izgrađuju šest šančeva. Prvi i najveći je bio na Čegru sa vojvodom Stevanom Sinđelićem, drugi u Gornjem Matejevcu (kod danas obnovljene Latinske crkve) sa Petrom Dobrnjcem, treći severozapadno od Kamenice sa vojvodom Ilijom Barjaktarovićem, četvrti u Kamenici sa glavnim komandantom Milojem Petrovićem, peti šanac je bio iznad Kamenice sa vojvodom Pauljom Matejićem i šesti u Donjem Matejevcu. Sinđelićev šanac je bio oblika pravougaonika, na sredini podeljen streljačkim rovom. Na jednoj strani su bili šatori vojvode i vojske, na drugoj barutana u koju je vojvoda Sinđelić pucao.

Boj je počeo u jutarnjim časovima 19. maja 1809. (31. maja po novom kalendaru). Turci su jurišali četiri puta, ali su ih Sinđelićevi uskoci odbili. Naposletku, preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Turci su na juriš ušli u šanac. Sada je tek nastao pravi okršaj. Borba puškama, pretvorila se borbom kundacima, noževima, hvatanje za gušu i za kosu. Turcima su stalno dolazile nove snage, a Sinđelić je ostao sam.

Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Turke isterati iz šanca, da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ Turcima u ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta (kažu da pre nego što je pucao, pogledao u nebo, pa u Niš i izgovorio „Braćo, spasavajte se ko može … „) i sa preostalim malobrojnim živim Srbima i mnoštvom Turaka odleteo u vazduh, i tako je završio boj. Posle ovoga, na Čegru je ležalo oko 16.000 Turaka i 4.000 Srba.

Da bi zastrašio Srbe, turski paša je u znak osvete i opomene naredio da se od lobanja palih srpskih ustanika sagradi Ćele-kula na ulazu u Niš. U Ćele-kulu su uzidane 952 lobanje i danas stoji kao simbol borbe Srba za nezavisnost.

Alfons de Lamartin francuski putopisac je zapisao 1833. pri poseti Ćele kuli:

„Nek Srbi sačuvaju ovaj spomenik!

On će naučiti njihovu decu koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su je cenu platili...