Манастир Беочин припада Епархији Сремској и један је од најпосећенијих манастира на Фрушкој Гори. Налази се у близини села Беочин, недалеко од Новог Сада. У манастирској цркви се налази чудотворна икона Мајке Божије и мошти Светог Владике Варнаве Настића, најмлађег српског светитеља. Манастирска црква је посвећена Вазнесењу Христовом, манастир прославља славу Спасовдан. Манастир је женски, активан. Сестринство манастира чине Игуманија Екатарина, девет монахиња и три искушенице. Манастир Беочин лежи на северној страни Фрушке Горе у долини између два брега обрасла густом шумом. Поред манастира протиче поток – Љути поток који истиче из бреговитих шума и утиче у Дунав. Тачно време настанка овог фрушкогорског манастира до сада није утврђено. Без сумње, Беочин је постојао око половине 16. века, с обзиром да је први пут поуздано забележен у турском катастарском дефтеру из 1578. године. Током 17. века Беочин је забележен још два пута 1622. и 1629. године. За време аустро-турских ратова манастир је по свој прилици оштећен и напуштен. Године 1697. патријарх Арсеније III Чарнојевић допустио је избеглим калуђерима манастира Раче (на Дрини) да Беочин населе и обнове. Рачански калуђери су подигли 1708. године малу привремену цркву од дрвета. Зидање данашње нове црквене грађевине (на месту првобитне), започете 1731-32. и довршене 1740. године. Као њени ктитори помињу се господар Миливоје Милаковић, закупац поште из Футога и његов син Петар. Иконостас цркве манастира Беочин дело је тројице познатих сликара: 1754. године четири престоне иконе радио је Јанко Халкозовић, док све остале потичу из 1765-66. године и припадају Димитрију Бачевићу и Теодору Крачуну. Најстарији ликовни подаци о манастиру Беочин налазе се на литографији петроварадинског мајстора Михаела Троха из 1837-41. године. 1875. године у Беочину је умро познати песник Јован Грчић Миленко. Сахрањен је у непосредној близини цркве на северној страни, што потрвђује гробна плоча са записом сачувана до данас. Познати историчар Димитрије Руварац написао је 1924. године обимни и документовани монографски рад о овом манастиру и тако разрешио многа питања везана за историјске прилике манастира Беочин. За време другог светског рата 1941. године бројне драгоцености манастира Беочин су опљачкане. Највећи део ових предмета однет је у Загреб. У послератном периоду део драгоцености је враћен и данас се чува у Музеју српске православне цркве у Београду. С јужне стране манастира се налази велики парк. Засадили су га Французи пре 150 година. Из Париза је у Беочин дошла група баштована која је одржавала Версајски парк. У манастирском врту су изградили праву малу копију Версајског парка са прелепом фонтаном и базеном у средини. Изграђене су стазе са ниским зимзеленим растињем. Засађено је много врста ретког цвећа, украсног шибља и ретког дрвећа. Било је ту неколико врста магнолија, оморика, сребрних борова и ретких четинара, листопадног дрвећа и украсног жбуња које у овим...
Read moreDer Beočin-Monaster ist ein bedeutendes spirituelles und kulturelles Zentrum auf der Nordseite des Fruška-Gora-Gebirges, nahe der Stadt Novi Sad in Serbien. Er gehört zur Eparchie Srem der Serbisch-Orthodoxen Kirche und ist ein aktives Frauenkloster.
⸻
🕍 Historie
Der Beočin-Monaster wurde erstmals in osmanischen Dokumenten aus den Jahren 1566/67 erwähnt. Während der österreichisch-türkischen Kriege im 17. Jahrhundert wurde er schwer beschädigt und verlassen. Im späten 17. Jahrhundert begannen Mönche aus dem Kloster Rača mit dem Wiederaufbau. Die heutige Kirche wurde zwischen 1732 und 1740 erbaut, und der barocke Glockenturm wurde 1762 fertiggestellt. Der gesamte Komplex wurde 1893 umfassend renoviert. 
⸻
🏛️ Architektur und Kunst
Die Klosterkirche ist dem Himmelfahrtsfest Christi gewidmet. Der Ikonostase wurde im 18. Jahrhundert von den Künstlern Dimitrije Bačević, Janko Halkozović und Teodor Kračun gestaltet. Die Konvente wurden zwischen 1728 und 1771 erbaut und umschließen die Kirche von Süden und Westen. Der Klosterkomplex wurde 1893 vollständig renoviert, und kleinere Änderungen wurden 1921 vorgenommen. 
⸻
🌿 Versajischer Park
Hinter dem Kloster befindet sich ein einzigartiger Garten, der als “kleiner Versaj” bezeichnet wird. Im Jahr 1924 kamen Gärtner direkt aus Frankreich, um einen Garten nach dem Vorbild des berühmten Schlosses von Versailles zu gestalten. Dieser Garten ist der einzige seiner Art in Serbien und umfasst einen formalen Garten mit symmetrischen Wegen, Springbrunnen und einem zentralen Bassin. 
⸻
🕊️ Religiöse Bedeutung
Im Kloster befindet sich die wunderbare Ikone der Heiligen Gottesmutter, die seit über 500 Jahren verehrt wird. Es wird geglaubt, dass Gebete vor dieser Ikone Frauen helfen, schwanger zu werden, und auch anderen Gläubigen bei der Heilung von Krankheiten helfen. 
Außerdem ruhen hier die Gebeine von Heiliger Varnava Nastić, einem modernen serbischen Märtyrer und Bischof, der 2005...
Read moreThe date of its founding is unknown. The first mentions date back to Turkish records from 1566 and 1567. The monastery suffered heavy damages and was abandoned during the 16th and 17th century. Since then it was reconstructed. A general reconstruction was undertaken in 1893. Interesting fact: the garden was originally designed by the gardeners who maintain the park in the Versailles. Today it is a women's monastery. It has been declared a cultural monument of great importance. It's accessible by car and...
Read more