Šišatovac Monastery — Attraction in City of Sremska Mitrovica

Манастир Шишатовац се налази на јужним падинама западног дела Фрушке горе у близини истоименог насеља и извора поточића Ремете. Изграђен је у 13. веку, као задужбина краља Драгутина. У почетку се манастир звао Реметица или Реметски манастир и посвећен је био Св. Николи. Изграђен је у 13. веку, као задужбина краља Драгутина. Према „Свитку завешталном“ монаси манастира Жича Иларион и Висарион предвођени својим игуманом Теофаном (Теофилом) почетком 16. века побегли су од турскиг зулума у Срем и ту су нашли малу стару зидану црквицу посвећену св. Николи. Они су ту цркву срушили и на истом месту подигли 1520. године нову, и посветили је Рођењу пресвете Богородице. (Иларион Руварац је мислио да то није могло бити 1520, већ између 1545. и 1550. г.) Тај нови манастир се од друге половине 16. века назива Шишатовац. Године 1543, пренете су у Шишатовац мошти св. Стевана Штиљановића из Шиклоша у Барањи за време игумана Теофила. Свечево тело почивало је у ораховом кивоту украшеном седефом до 1760, када је о трошку Вићентија Поповића, вршачког епископа, израђен нов, богато украшен метални кивот, увијен у црвену кадифу и сребром окован. По једној процени из 19. века ћивот као и напрсни крст са дуплим златним ланцем (који је владика Вићентије скинуо са себе и поставио на мошти Штиљановића), вредели су 20.000 ф.[1]

Због култа Штиљановићевог народ је у великом броју походио и даривао манастир. Турци су због тога од манастира 1566. године тражили велик откуп, у износу од 26.000 акчи и приде још 1000 акчи за ту годину. Током 1643. године ту је једно време боравио патријарх Пајсије Јањевац, који је написао тада "Повесно слово" светитељу Штиљановићу. По опату Бонину то је 1702. године био један од већих манастира у Срему, у којем поред послуге и искушеника има још 25 калуђера "општежитеља". То изузетно леп и богат манастир са 1138 јутара земље. Године 1753. током визитације црквених добара ту је пописано 13 калуђера, пет ђака, 13 слугу и 12 Прњавораца који су радили манастирску земљу.

По митрополиту Београдском и Сремском Пајсију, оба манастира Шишатовац и Кувеждин је подигло исто ктиторство Стефана Штиљановића и великог жупана (војводе) Теодора. Манастире су градили исти мајстори - "са приморских страна" Јован и Гашпар.[2]

Првобитна црква није сачувана и брзо је срушена. Али у старом четворојеванђељу писаном 1560. године на крају текста сачуван је цртеж те првобитне цркве без звоника (из 1520). Године 1634, приморски мајстори Јован и Гашпар саградили су од камена двокуполну цркву, која је била покривена храстовом шиндром. 1742. године саграђен је четвороспратни звоник квадратног пресека прилогом Вука Исаковича (главни јунак Сеоба М. Црњанског) Гробљанска капела је подигнута 1749. године.

Године 1650, митровачки Синан-бег је намеравао да до темеља поруши запустеле манастире Кувеждин и Петковицу, и да материјал од њих искористи за неку градњу у Митровици. То је чуо Митрополит Београдски и Сремски Пајсије и поручио игуману шишатовачком Кирилу, да то братство откупи од Турчина запустеле манастире, спаси их од разарања тако што ће сваке године плаћати 100 гроша Синан-бегу. Када су пристали калуђери, митрополит је успешно посредовао и узео од бега "писмо" као гаранцију.[2]

Архимандрит шишатовачки Јоаникије отишао је 1689. године у Русију[3] да скупља прилоге за манастир. Међутим тамо су га задржали и предат му је један православни манастир у Черниговској епархији. Тамо је и умро 1725. године. Слао је више дарова цркви манастира Шишатовца (попут сасуди и утвари, те сребром оковану икону) что би незаборављен био на вјечни спомен.

Велике заслуге за украшавање манастирског храма има епископ Вршачки Вићентије Поповић. Он је ту од 1718. године био монах, затим 12 година игуман и још 24 године архимандрит - до 1774. године. Тада је постао владика у Вршцу и у тој столици провео 11 година, до смрти 1785. године, али је и даље помагао Шишатовац. Поповић је као архимандрит шишатовачки, порушио је стару тескобну двокуполну цркву и почео да зида нову, садашњу цркву коју је и лимом покрио. Зидање је трајало 20 година, од...

Манастир са црквом посвећеном Рођењу Богородице смештен је на западном делу Фрушке горе, на извору Ремете. Према Завештателном свитку, чуваном до Другог светског рата у манастиру, основао га је 1520. жички игуман Теофил са монасима Иларионом и Висарионом на месту мале цркве Св. Николе, зване Реметска. Први писани помен о Шишатовцу, под именом Ремета, потиче из 1545. и односи се на плаћање дажбина турским властима. Током XVI и XVII века турски извори помињу низ градитељских интервенција на манастирском комплексу. Данашња црква је изграђена 1778. трудом вршачког епископа Вићентија Поповића. То је триконхална грађевина великих димензија, са куполом над пресеком трансепта и уздужног брода и високим звоником над западним прочељем. Фасаде су истакнуте наизменичним ређањем опеке и камена. Хоризонталној подели је супродстављена вертикална, удвојеним пиластрима и полуколонетама, чиме је постигнута складност у декоративном изразу. Зидану олтарску преграду осликао је 1794. Григорије Давидовић Опшић, који је аутор и зидног сликарства. Средиште култа св. Стефана Штиљановића од средине XVI века, место на коме су се чувале његове мошти до 1942, важан културни центар на почетку XIX века за време архимандрита Лукијана Мушицког, Шишатовац је као и други фрушкогорски манастири доживео судбину разарања за време Другог светског рата. Систематска обнова комплекса...

The monastery is open. The church within the monastery is open and can be entered inside. The church is old and unusual, because there is no painted icon on the walls. The monastery building and the yard are nicely decorated and clean. I recommend that you definitely visit. There is a spring in front of the entrance, where the locals pour...