Pustinja Monastery — Attraction in City of Valjevo

На обронцима Ваљевских планина, испод планине Јабланик, у клисури реке Јабланице, недалеко од села Поћута, удаљености 20км југозападно од Ваљева, налази се манастир Пустиња, најстарија светиња епархије Ваљевске. Посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, претпоставља се да је подигнута крајем XIII века за време владавине краља Драгутина овим просторима (1282-1316) као рударска црква, на темељима старије богомоље вероватно из доба пре Немањића.  Свети краљ Драгутин је након препуштања престола млађем брату Милутину (1282-1321) владао северним крајевима српске државе. Благочестиви краљ је подигао задужбине које и данас постоје.  У летопису манастира а такође и међу народом овога краја постоји народно предање које говори о настанку и имену Пустиње: Три рођена брата договоре се да направе три цркве. Још се зарекну да не долазе црквама док не буду готове. Завет би испуњен. Кад су цркве биле готове, браћа се састану и заједно походе цркву у Јовањи, затим цркву Грачаницу а на крају дођоше код најмлађег да виде његову цркву. Два старија брата се задиве лепоти цркве најмлађег брата и рекну му: Зашто и нама не каза да и ми сазидамо овако лепу цркву? Дао Бог да ти пуста остала! Због те клетве црква доби име Пустиња. Свакако извесније тумачење порекла имена Пустиња је по томе што је овај крај у време настанка цркве био пуст, ненасељен.Претпоставља се да је црква манастира Пустиње током првих векова турског ропства опстала, јер турски попис Смедеревског санџака из 1572. помиње манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице недалеко од села Куница. У истом попису сазнајемо да је манастир те године имао само једног монаха, а приход  oд земљишта износио 300 турских акчи.  Не може се са сигурношћу знати у каквом се стању у то доба манастир налазио. Сматра се да је црква, односно олтарски простор и наос која и данас постоји, обновљена, сазидана око 1600. ктиторством  пустињског јеромонаха Јоакима. Пустињска црква Ваведења изграђена је у традицији рашке школе, необичне архитектуре. Основа је у облику издуженог правоугаоника али су купола ослоњена на тромпе и правоугаони истурени певнички простори померени више ка западној страни, тако да је добијен прилично издужен олтарски простор од наоса одвојен зиданим иконостасом. Бочни зидови су на источној страни цркве испуштени у поље поред петостране олтарске апсиде. На јужном зиду западног травеја на ктиторској композицији приказан је јеромонах Јоаким који предаје цркву Пресветој Богородици.   О самом јеромонаху Јоакиму немамо више никаквих података. Две деценије након обнове, тачније 1622. године црква манастира Пустиње је живописана. О томе нам сведочи ктиторски фреско-натпис на западном зиду изнад улазних врата у храм. Старањем игумана Пустиње Јанићија (Битојевића) живопис је извршен у периоду од 15.марта до 25. јуна 1622. године. Живопис је дело руку сликара Јована и Николе. Сматра се да су били пореклом из јужних крајева, из Епира а у Пустињу су дошли  са Свете Горе. Уопште, за време управе Српском црквом патријарха Пајсија Јањевца (1614-1647) обновљене су и подигнуте многе светиње широм српских земаља. Манастирски храм Ваведења Пресвете Богородице је покривен фрескописом површине 370 квадратних метара. Посебну пажњу верног народа привлачи у наосу цркве фреска Светог Јована Крститеља , позната још по називу ,,Свети Јован Крилати“. Ова представа Светог Јована Претече је по лепоти блиска ,,Белом Анђелу“ из манастира Милешеве. Молитве прочитане поред ове фреске Светог Јована Крститеља пружају према сведочењима верних исцелитељско дејство. Иначе, манастир Пустиња поседује најочуванији фрескопис међу црквама северозападне Србије. Непроцењиво културно благо манастира Пустиње су Црквене матичне књиге крштених, венчаних и умрлих у парохији Пустиње које су њени свештенослужитељи водили у периоду од 1837-1902. Сачувано је само шест матичних књига за периоде 1837-1880. и 1899-1902. Две матичне књиге крштених у периоду од 1839-1860. и 1899-1902; такође две матичне књиге венчаних у периоду од 1837-1880; и две матичне књиге умрлих у периоду од...

Налази се на око 25км од Ваљева ка Бајиној Башти и Тари, на путу који иде преко Дебелог брда. У месту Поћута скрећете десно и на 4км стижете до села, подно планина Јабланик и Медведник. Кроз село протиче река Јабланица, која ће се касније спојити са Обницом и дати Колубару. Тачно на половини пута Поћута - Бебића Лука (2км) налази се манастир Пустиња, данас активни женски манастир. Манастир Пустиња, најстарија светиња епархије Ваљевске. Посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, претпоставља се да је подигнута крајем XIII века за време владавине краља Драгутина овим просторима (1282-1316) као рударска црква, на темељима старије богомоље вероватно из доба пре Немањића. Претпоставља се да је црква манастира Пустиње током првих векова турског ропства опстала, јер турски попис Смедеревског санџака из 1572. помиње манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице недалеко од села Куница. Сматра се да је црква, односно олтарски простор и наос која и данас постоји, обновљена, сазидана око 1600. год. ктиторством  пустињског јеромонаха Јоакима. Манастирски храм Ваведења Пресвете Богородице је покривен фрескописом површине 370 квадратних метара. Посебну пажњу верног народа привлачи у наосу цркве фреска Светог Јована Крститеља , позната још по називу ,,Свети Јован Крилати“. Ова представа Светог Јована Претече је по лепоти блиска ,,Белом Анђелу“ из манастира Милешеве. Молитве прочитане поред ове фреске Светог Јована Крститеља пружају према сведочењима верних исцелитељско дејство. Иначе, манастир Пустиња поседује најочуванији фрескопис међу црквама северозападне Србије. Манастир Пустиња у својој ризници чува драгоцене реликвије: богослужбене књиге и иконе из Русије, сасуде и стојеће крстове на Часној трпези, ручно израђене кивоте од светогорског кестена са честицама моштију Светих бесребреника Козме и Дамјана и Светог Теодора Тирона. Ту су похрањени делови одежде Светог Нектарија Егинског, Свете Катарине Синајске као и дрвени крст освећен на Гробу Господњем. Испод манастира, а поред реке Јабланице налази се извор хладне, питке воде "Млаковац". До манастира види сасвим солидан асфалтни пут, где има и места за паркирање. Препорука је да од главног пута до манастира идете пешака и уживате у природи. Треба прећи 400-500м такође асфалтног пута низбрдо...

Na obroncima Valjevskih planina, ispod planine Jablanik, u klisuri reke Jablanice, nedaleko od sela Poćuta, nalazi se manastir Pustinja, najstarija svetinja eparhije Valjevske. Posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice, podignut krajem Xl| veka, zadužbina kralja Dragutina (1282-1316) na temeljima starije bogomolje verovatno iz doba pre Nemanjića. Za manastir su vezane brojne zanimljivosti, pa ćemo izdvojiti samo par njih, mada ih bogata istorija manastira navodi mnogo vise. Ono što je retkost, a samim tim i posebna zanimljivost ovog manastira svakako je zidani ikonostas, koji poseduje vrlo mali broj manastira u Srbiji. Freske ovog manastira spadaju u najbolje očuvane freske u čitavoj zemlji. Kao posebnu zanimljivost izdvajamo podatak da se freske ne nalaze samo na unutrašnjim, veći i na spoljnim zidovima glavne manastirske crkve Među freskama manastira Pustinje se po lepoti skladnosti proporcija, koloritu i ono po čemu je posebno poznat manastir izdvaja freska na kojoj je prikazan Jovan Krstitelj, poznata još po nazivu ,Sveti Jovan Krilati". Ova predstava Svetog Jovana Preteče je po lepoti bliska ,,Belom Anđelu" iz...