су местимично биле осликане сцене из Јеванђеља у барокном стилу; куполе, карактеристичне за византијски стил у архитектури биле су покривене обичним кровом у моравском стилу. Сматра се да је намера била прикривање изразито православних обележја овог храма, јер је то било време доминације римокатоличке вере у овим крајевима, и наставак раније политике према православљу у Банату.
Осим редукције и укидања манастира у Банату Рескриптом царице Марије Терезије од 16. јануара 1777. године, када је од 11 манастира укинуто 4, старешине манастира и братство борили су се и за очување манастирских имања, јер су приликом сваког премеравања поседа од стране краљевске Коморе границе поседа сужаване и имање смањивано. Од редукције манастира 1777. године старешине манастира Месића, као најјачег манастира, носе назив архимандрит, а први архимандрит био је Јован Фелдвери – Јовановић (1777-1785). Манастир од Турака страда последњи пут 1788. године и након тога архимандрит Мојсије Ваилијевић са братством манастира 1792. доноси одлуку да средствима манаастира, прилогом верника и помоћи епископа вршачког Јосифа Јовановића Шакабенте поправи манастир споља и изнутра, као и да сазида нови конак. Он није доживео целокупну обнову јер умире 1793., а радове су завршили у времену од 1793. до 1798. године настојатељи и старешине који су управљали манастиром након њега. Садашњи конак манастира у неокласичном стилу градио се од 1840. до 1846. године за време епископа Јосифа Рајачића и архимандрита Арсенија Јовановића Шакабенте, како стоји записано на челу трема. После Другог светског рата извршене су две рестаурације (1947. и 1971. године) и храм је враћен у првобитно стање, односно колико је било могуће, обновљен је његов византијски изглед. У то време под кровом храма пронађено је једно рукописно Јеванђеље из 16-ог века које сведочи о постојању монашке школе при манастиру у ранијим вековима, у којој су се монаси бавили преписивањем свештених књига. Од завршетка Другог светског рата новим открићима у архитектури, орнаментици, грађевинском материјалу и иконографији, манастир Месић уврштен је у ред најстаријих црквено-културно историјских споменика Југославије и као такав Решењем Завода за заштиту споменика културе АПВ из Новог Сада, стављен под заштиту државе...
Read moreУ југоисточном делу Баната, где огранци шумовитих Карпата прелазе у Панонску низију, у долини, лежи Светопретечев манастир Горе Месићке, назван манастир Месић, по истоименом потоку који извире под Црним врхом и протиче поред манастира. Храм манастира Месића посвећен је рођењу Светог Јована Крститеља (07.јул). Вековима је био мушки, а 1952. године постаје женски манастир. О постанку ове светиње постоје два предања. Прво, старије, предање каже да је манастир саграђен у првој половини 11-ог века, тачније 1033. године од стране ученика Светог Кирила и Методија. Друго предање говори да је манастир по дозволи српских царева основао свештеномонах Арсеније (Богдановић) који је дошао из Свете Горе Атонске, из манастира Хиландара 1225. године, када га је Свети Сава и поставио за игумана...
Read moreThe Mesic Monastery got its name from the river of the same name, which springs up in the monastery forest. The monastery is female and is dedicated to St. John the Baptist. In the temple of the Mesica monastery there is a miraculous icon of the Blessed...
Read more