Felix Romuliana — Attraction in City of Zaječar

Гамзиград[1] је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliana) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине .[2] Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293–311), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (Romuliana). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 6,5 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноантичког доба у Европи. Први опис и стручну оцену Гамзиграда – Ромулиане дао је барон Хердер, саксонски рударски поглавар, у путопису „Рударски пут по Србији“, 1835.[3] године. После барона Хердера, за Гамзиград се заинтересовао аустријски археолог и путописац Феликс Каниц, који 1860. године обилази ове остатке и оставља нам цртеже зида и околине. Касније о Гамзиграду пишу М. Милићевић (1876.), Ј. Драгашевић (1877.), В. Карић (1887.), Ј. Мишковић (1887.), М. Валтровић (1890.) и С. Мачај (1892.), да би се почетком XX века интересовање за овај јединствени споменик античке цивилизације потпуно угасило. Тек после Другог светског рата обновљено је интересовање за Гамзиград. Већ 1950. године архитекта Ђурђе Бошковић израдио је нову основу гамзиградских бедема, назначио положај најзначајнијих грађевина унутар њих и истакао потребу да се овај важан касноантички споменик заштити и истражи.

Археолошка истраживања, започета 1953. године, показала су да у оквиру гамзиградских бедема постоји неколико палата и храмова, који најречитије говоре о значају и намени Гамзиграда. Од 1970. године, кад је руковођење радовима у Гамзиграду преузео свјетски признати археолог др. Драгослав Срејовић (1931–1996), Гамзиград се све чешће помиње као палата неке истакнуте личности римског царства из 3. века, или чак као палата једног цара из тог периода и упоређује са царским палатама у Сплиту, Солуну, Малој Азији и на Сицилији. Међутим, недостатак писаних споменика онемогућило је да се ближе одреди време настанка насеља, као и да се сазна име императора и антички назив насеља. Све дилеме биле су разрешене открићем натписа, 23. јуна 1984. године. На фрагменту архиволте исклесан је натпис Felix Romuliana (Срећна Ромулијана), назив резиденције римског цара Гаја Галерија Валерија Максимијана (297–311). Изградња почела две године након почетка градње Диоклецијанове палате у Сплиту (295–305). Резиденцију изградио Диоклецијан као реплику познате Диоклецијанове палате. Наменио је зету Гају Галерију Валерију Максимилијану.

На основу археолошких налазишта Гамзиград се сагледава у шест периода:

као праисторијско насеље из II и I миленијума п. н. е.;

као римско пољско насеље (villa rustica) из II века н. е.;

као римски дворац с краја III и почетка IV века;

као црквено добро из IV и V века;

као рановизантијско насеље V–VII века;

као средњовековни град (XI век) и

као привремено склониште у време турских освајања у...

Fantastic archeological site, with preserved ruins of what was once at the end of 2nd century AD residence of Emperor Galerius. Impressive fortifications, towers still in place and a wast complex of interior buildings create of this site a unique occasion to understand the power, architectural ingenuity and lawishness of roman empire in its decline. Original mosaics can be seen in Museum of Zaječar just 10km away while the rest are for conservation purposes covered with send, thus invisible to public. There is one part of original artefacts including several mosaics on display in the left hand gate tower. There are guided tours in English as well, and the young and dynamic team of art historians and archaeologist are there to help you around. Absolutely a place to visit and enjoy the beauty of the nature and th magnificent mountain Rtanj on the way there. It will take you approximately 45mib of slow ride from highway exit at Paraćin to reach it....

Neprijatno iznenađena negostoprimstvu ljudi koji tamo rade. Dosla sam 01.01.24.oko 14h, u kucici za prodaju karata nije bilo nikoga, parking prazan a rampa dignuta, bacila sam pogled napred i ulazna kapija je bila otvorena. Usla, isla levo desno, obilazila, gledala i tako do donje kapije i nazad. Onda sam ugladala ispod trema pored suvenirnice da stoji maketa celog kompleksa, te prisla da je pogledam. Za sve to vreme, nekih pola sata, nigde nikoga nisam videla u citavom kompleksa, te sam mislila da niko ne radi zbog novogodišnjih praznika a da je kompleks ostao otvoren za posetioce, sto mi je bilo vrlo cudno. U trenutku kad sam prisla maketi, odjenom je iz kucice suvenirnice izasao muskarac i rekao da se ovde ulaz placa. Bila sam zaprepascena da niko nije izasao ranije da se predstvavi, ugosti, kaze da se karta placa i da se uz to dobija npr.prica ili sta god, te sam u tom trenutku kada je potrazio novac bila vrlo neprijatna u razgovoru. Moj saputnik je dao 1000din za nas dvoje i mi smo krenuli, nisam htela cak ni tu pricu da cujem, jer smatram da se trebala ispricati pre obilaska kako bi se ceo kompleks bolje razumeo s obzirom da ni malo nije reprezentativan ni interaktivan, iako poseduje veliki potencijal, ali izgleda da nema koga iz okruzenja tamo da to i prepozna i nesto sprovede u delo. Bila sam jak razocarana ponasanjem "domaćina" kompleksa ali i onime sto kompleks nudi. Kada smo usli u suto, zatrazila sam od svog saputnika da vidim karte, te mi je on rekao da ih nema, nije ih dobio. Istog trenutka se vec javio i bes jer sam znala da je onda taj novac zavrsio u privatnom džepu a ne u kasi kompleksa. Istom momenta sam se vratila nazad, zatrazila kartu i tek onda je i dobila. Onom prilikom bih zamolila ljude koji u manjim sredinama rade u turizmu da obilaze nasu lepu Srbiju pa i šire, i da prvenstveno, na tom mestu moraju raditi osobe koje imaju domacinski duh i koji vole to sto rade. Oni moraju da obilaze i svet, neka gledaju kako su turisticke destinacije priblizili korisnicima-turistima neki dosetljiviji ljudi, i onda neka implementiraju u svoju sredinu sve sto je moguce, a moguce je mnogo toga, samo je lakse ipak da se kuka kako je za sve to potrebno mnogooo novca. Iskreno se nadam da cu kroz par godina ovo mesto...