Monastery of St. Melania the Roman — Attraction in City of Zrenjanin

како је Велики Бечкерек пред Други светски рат назван, (данас му је име Зрењанин), подигнут је као задужбина знаменитог Епископа банатског др Георгија Летића. Основао га је по жељи чланица Хришћанске заједнице у Петровграду, којима је на челу била учитељица монахиња Петронија. Године 1935. епископ др Георгије напунио је 40 година свештеничке и 30 година епископске службе и желео је да овај јубилеј обележи једним спомеником, попут наших славних предака. У записнику Епархијског савета банатског са редовне седнице од 9. маја 1935. године пише: «Ад Бр. 7. Чита се акт Епископа банатског Преосв. Г. Георгија бр. 383/Б, од 7. маја 1935. о оснивању женског манастира у Петровграду, који гласи: „Повлачењем границе између Југославије и Румуније остао је Северни Банат без манастира, пошто су манастири Бездин и Свети Георгије остали на територији Краљевине Румуније. Народ у Северном Банату услед развијене верске свести жели да оснује манастир у том крају, пошто су манастири у Јужном Банату, Месић и Војловица удаљени од општина Северног Баната 100-120 км. У Петровграду постојао је некада манастир (мисли се на Дреновац) и нова потреба захтева да се обнови у том месту манастир. Како Епархија банатска нема женског манастира, потребно је да се у Петровграду оснује женски манастир, који би отворио и женски интернат за женску омладину и био би уточиште сирочади и напуштених стараца. У ту сврху основао сам фонд од дин. 150.000 у обвезницама Ратне штете, купио сам 1 кат.ј. земљишта на тзв. Водици и материјал у вредности око 15-30.000 дин. Хришћанске заједнице скупљају стално прилоге у ову сврху. Ову установу желимо да остваримо после навршених 30 г. епископске и 40 г. свештеничке службе. Решење: Савет са захвалношћу узима на знање акт Епископа банатског о оснивању женског манастира у Петровграду и решава да се на основу чл. 28 Устава СПЦ исходи дозвола од Св. Архијерејског Сабора.“ Овај закључак Епархијског савета одобрио је Св. Архијерејски Сабор 2. октобра 1935. под Син бр. 5435 зап. 1427. Епископ др Георгије није дочекао да замисао о задужбини спроведе у дело. Упокојио се 8. новембра 1935. године. То су учинили његови наследници. Даљу бригу о подизању манастира преузела је сестра по мајци епископа др Георгија, Даница (Олга). Војновић, која је тридесет година провела поред свога брата. Она даровала је 320.000 динара да се набави земљиште и шума, поред манастира, што представља битно питање за издржавање манастира. Сем тога, жртвовала је још око 100.000 за разне сврхе: звоник, крст са јабуком, позлаћен, једни јутро земље, патосање и моловање цркве, иконостас у резбарији, позлаћен, певнице, столове, једну ктиторску слику у природној величини, три портрета: Др Викентија Вујића, еп. банатског, као великог добротвора, Др Иринеја Ћирића, еп. бачког, као добротвора и Др Георгија Летића, еп. банатског, као оснивача од академског сликара Светислава Вуковића, члана Краљевске уметничке академије у Антверпену, иначе Вршчанина, затим ограду манастирску, итд. Манастир је 1938. купио 10 јутара земље од прилога ктиторке. Епископ бачки Др Иринеј Ћирић, као администратор удове епархије, осветио је камен темељац манастира 8. децембра 1935. године. Око зидања су помогле и петровградска Црквена општина и Хришћанска заједница. Црквена општина купила је једно звоно за манастир од 150 кг. Записано је да је 1938. године и богомољачко братство Свете Тројице у Петровграду сакупило 600 динара прилога да се исплати друго звоно које је Хришћанска заједница купила за манастир, од 80 кг. Јован Ламбић поклонио је леп полијелеј. Радови су завршени 1939. године. Манастир је осветио епископ бачки Др Иринеј, опет као администратор епархије након упокојења епископа банатског Др Викентија Вујића, на Митровдан 1939. године. Освећењу храма, звона и целог манастира присуствовао је Никола Бешлић, министар саобраћаја, који је великим прилогом помогао довршење ове банатске светиње. У манастиру се чува Престоно Јеванђеље штампано 1663. године у Москви, и које је стављено под...

U Zrenjaninu od centra grada oko 2km nalazi se manastir sv. Melanija Rimljanke..to je kako i ime kaže ženski manastir Lijepo uređen iako treba još da se to održava Pored samog puta je pa je lako doći ko želi Ja svaki dan šetam i lijepo je uči i osjetiti spokoj koji manastir pruža Ako je zaključan zvoni i nije problem otvori vam uvijek ljubazna monahinja Ima lijepo uređeni dvorište,vinova loza sto gdje se može lijepo odmoriti Mnogi ne znaju ali takođe ima izvor lekovite vode Preporuka svima,mnogi ljudi iz Zrenjanina nisu nikad još bili Šteta, treba vidjeti sve "kod svoje kuće" pa onda i...

Calm and peaceful place with amazing nature and blessed water from the water spring. Amazing energy around the place. It's near the city center, you can visit by bike or electric...