Vraćevšnica manastir — Attraction in Gornji Milanovac Municipality

Манастир Враћевшница са црквом посвећеном Светом Ђорђу налази се на јужним падинама Рудника. Задужбина је једног од најугледнијих људи у Србији свога доба, великог челника Радича. На пиластру између источног и јужног зида припрате враћевшничке цркве налази се натпис који говори о времену подизања и украшавања храма. То је у ствари препис повеље деспота Ђурђа Бранковића којом је он Радичу Поступовићу даривао одређене поседе, а које је Радич затим завештао свом новооснованом манастиру. Тако сазнајемо да је 1431. била година завршетка живописања цркве, на основу чега се закључује да је оснивање манастира било тј. да је завршено пре те године. На јужном зиду, на уласку у храм, налази се фреска на којој Радич предаје цркву Враћевшнице Светом Ђорђу, а Свети Ђорђе је приноси на дар Исусу Христу. Народно предање о постанку Враћевшнице и о побудама великог челника Радича Поступовића да исту подигне, говори да је он пошао 1389. године у бој на Косово, али да није стигао на време, па се вратио свом двору у Белућу, која је, по предању, због великог броја мештана који се са Косова нису вратили, променила име у „Црнућа“, како се и данас зове. Да би пак грех према народу и отаџбини окајао, подигао је Враћевшницу, а тако јој је име дао јер се вратио. Са друге стране, постоји још једно могуће објашњење. Име села Враћевшнице споменуто је у хрисовуљи коју је Радич дао храму Светог Ђорђа (1. септембра 1431. године) из које се види да му је даривао села Горњу и Доњу Враћевшницу, тако да је манастир ипак добио име по селу. Ова претпоставка износи могућност да је село добило име реци, а она по улози навраћања речне воде за наводњавање усева. Када су 1438. године градови Борач и Острвица пали под турску власт, манастир Враћевшница је први пут порушен и спаљен. Сматра се да Радич тада више и није био међу живима. Зна се да је 1456. године деспот Ђурђе предао враћевшничко властелинство градачком (чачанском) митрополиту Венедикту. Када су Турци 1459. коначно заузели Деспотовину, тешку судбину доживела је и Враћевшница, иако о томе немамо никаквих писаних података. Сто двадесет година касније манастир „у рушевинама налази и оправља“ руднички митрополит Диомидије о чему је оставио запис на рукописној књизи прологу, коју је сам написао маја 1579. у обновљеном манастиру. Следећих сто година, иако Турци и даље владају овим просторима, манастир изгледа живи релативно мирно. Године 1618. ту је написана књига минеј, када је био игуман Матеј са сабратом Герасимом, а из 1665. датира запис са рукописне књиге Живот и подвизи светог Саве српског, која се чувала у манастиру Светој Тројици Пљевајској. Тешко страдање Враћевшница је доживела око 1682. пред пораз турске војске под Бечом – поново је порушена и запустела за наредних педесет пет година. За време велике сеобе Срба 1690. године враћевшнички монаси су напустили манастир, и после те сеобе враћевшничке богослужбене књиге завршиле су чак у манастиру свете Тројице у Пљевљима. Игром судбине можда, у враћевшничкој ризници се данас чува Јеванђеље са својеручним записом Арсенија Чарнојевића. Пред крај аустријске окупације Србије, Враћевшница је 1737. године доживела своју највећу обнову. Тада је под игуманом Михаилом, а по одобрењу ваљевског епископа Доситеја Николајевића, поред архитектонских преуређења, насликан живопис на свим унутрашњим зидовима цркве. Међутим, када су Турци поново заузели београдски пашалук по уговору о миру из 1739. и протерали Аустријанце из Србије, Враћевшница је попаљена и опљачкана, фрескосликарство је намерно оштећено, а њени монаси су се склонили у Фрушку Гору. Не зна се када се братство повратило и обновило живот у манастиру, али се зна да је манастир половином XVIII века живео нормално, јер је зограф Ставро 1754. за време духовника Василија, сликао горњи део иконостаса тј. крст са Распећем, иконе Богородице и...

Манастир Враћевшница се налази у општини Горњи Милановац у Моравичком округу поред истоименог села, на путу између Горњег Милановца и Крагујевца. Саграђен је пре 1428. године, а живопис је завршен 1431. Ктитор манастира је био Радич Поступовић, српски властелин који је живео у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Црква која се налази у кругу манастира посвећена је Светом Ђорђу. Изградња манастира је била велика захвалница Богу због тога што су се по предању мештани оближњег села односно горе поменутог са Косовског боја вратили сви до једног живи и здрави, па је стога челник Радич подигао манастир, а селу дао име Враћевшница.o

Након турских освајања, манастир је био оштећен и напуштен, што се види из турских пописа Смедеревског санџака из прве половине 16. века.Након рестаурације Пећке патријаршије, манастир бива обновљен негде пре 1579. године, заслугом рудничког митрополита Диомидија.Манастир живи и наредних векова, о чему постоје разни документи, а 1737. године, у време аустријске власти, под управом игумана Михаила, а по одобрењу ваљевског епископа Доситеја Николајевића, манастир доживљава највећу обнову до тада. Црква се обнавља и осликава се нови живопис преко старих фресака које су биле оштећене.

Године 1739. долази до краћег прекида у животу манастира током поновне турске најезде, али након неколико година монаси поново долазе у манастир. Почетком 19. века за игумана бива постављен Јевстратије Павловић, рођени брат потоњег архимандрита и првог митрополита кнежевине Србије Мелентија Павловића, који је такође, након братовљеве смрти, био игуман Враћевшнице. У то доба, 1805. године, у манастир долазе монаси из Студенице и доносе мошти Светог Симеона - Стефана Првовенчаног, које ту остају до 1813, када су пренете у манастир Фенек.У време пред крај Првог српског устанка, 17. септембра 1810, у Враћевшници се срећу Карађорђе, Милан Обреновић, Спиридон Филиповић и Доситеј Обрадовић, ради договора о наредном устаничком раду. На Велику Госпојину 1812. се овде одржава скупштина.

је у Враћевшници одржана скупштина на Ђурђевдан, када је одлучено да се Крагујевац постави за престоницу кнежевине. Вуков српски речник купио је 1818. године архимандрит Мелентије Павловић из тог манастира.

Конак је обновљен 1834. године, а 1841/1842. године, под надзором Настаса Стефановића, рестаурисан је манастир и дограђен звоник изнад припрате.Торањ се, нажалост, после извесног времена срушио, изазвавши оштећење цркве, тако да 1860. кнез Милош даје новац за обнову, а за покој душе своје мајке Вишње, о чему сведочи натпис на западној страни. Од 1868-70 гради се нови конак, започет од стране кнеза Михаила, а завршен у време кнеза Милана, трудом игумана Викентија Красојевића.

Тих година је у Враћевшници боравио и Ђура Јакшић, који је ту проводио летњи распуст као гост-наставник крагујевачке гимназије. За време боравка у манастиру насликао је известан број историјских портрета које је поклонио братству.

Манастирски посед објављен 1889. године чине: 144 хектара оранице и 321 хектар шуме.

У дворишту манастира је сахрањена баба Вишња, мајка кнеза Милоша, а на том месту је 1901. подигнут споменик.

Почетком 20. века, 26. новембра 1920, у манастиру избија пожар и Милошев конак бива уништен, заједно са бројним манастирским драгоценостима. Следеће године Јоаким Милошевић гради нови конак, другачији од старог, а 1966. се конак рестаурише тако да је враћен првобитни изглед. На западној страни је 1978. саграђена нова зграда у којој је ризница, а на спрату зимска капела. Капелу је фрескама осликао познати сликар и универзитетски професор из Горњег Милановца, Жарко Вучковић.

Манастир је данас женски (био је мушки до 1935), а монахиње из овог манастира су познате по прављењу изванредног меда.Игуманија овог манастира од 1996. до 2014. била је...

Manastir Vracevsnicu je podigao Radic Postupovic sin Milutina koji je vladao velikim podrucjem tadasnje Srbije a odrastao na dvoru kneza Lazara ,uz njegovu decu i primio naucio i delio isti sistem vrednosti kao i oni . Zaklevsi se, da ce , ako se ziv sa Kosova vrati,podici manastir u slavu Svetog Djordja i gospoda naseg Isusa Hrista,isto i ucini i zavrsi svetinju 1428 godine a zivotopisa je do 1431 godine kad i predade manastir narodu. Manastir se nije dugo koristio u slobodi. Posle pada, tadasnjih srpskih gradova,Borca Ostrovice i Cestina Turci porusise sve pravoslavne svetinje pa i Vracevsnicu i ona osta zapustena 150 godina. Bukova suma je potpuno obrasla kompleks manastira ,pa su bukve rasle i iz oltara. Manastir bese ozivljen tek ,posle 150 godina. Posle obnove rada Pecke patrijarsije i dolaska Makarija Sokolovica ,manastir ozive. U vise navrata manastir je obnavljan u 18 veku . U manastiru se, tokom prvog ustanka dogadjaju mnoge vazne stvari. Cuvaju se mosti Svetog Stefana Decanskog. Sastaju se vodje ustanka na najvisem nivou u vise navrata.Tu je 1812 procitano pismo ruskog veleposlanstva o Bukurestanskom miru koji je znacio i propast prvog ustanka. Pred Vaskrs 1815 u manastiru je doneta odluka o ustanku.,posle dve godine nezapamcenog dahijskog zuluma i bezvlasca. Iz manastira su ustanici posli u Takovo i u crkvi svetog Djordja polozili zakletvu i dobili blagoslov ,da se za slobodu zrtvuju. Manastir je mesto gde je doneta odluka 6 maja 1818 da se Kragujevac proglasi prestonicom Manastir je mesto koje su Obrenovici osobito postovali. Tu je Milos prebacio ostatke svoje majke Visnje od Urosevica iz Gornje Trepce. Tu su dolazili ,manastir obnavljali i boravili svi od Obrenovica. Bili su i ktitori i veliki donatori. Manastir je do 1935 god bio muski a od tad ga cuvaju monahinje. Manastir je simbol slobode za sve Srbe ma gde bili pa ga treba posetiti i osetiti slobodu u njegovom kamenu od...