Jazak Monastery — Attraction in Irig Municipality

Током Другог светског рата манастир је претрпео велику штету. Тадашњи директор загребачког Музеја за уметност и обрт, Владимир Ткалчић тада је однео 79 предмета. Партизани су га запалили у лето 1942, када је изгорео део зграде, Немци узимали грађу од остатака, а службеник НДХ Антон Бауер однео остатак вредних предмета из манастира. После рата манастир је обновљен. Приликом последње обнове, у западном крилу конака смештене су библиотека, свечана трпезарија и ризница. Женски манастир Јазак и данас је активан. Изграђен је 1736. године на равном завршетку мале котлине, између два пропланка, на јужној падини Фрушке горе, на потезу познатом под именом Градац. Манастирски комплекс се састоји од цркве са звоником, окруженој са три стране конацима, док је са четврте стране зид и засвођени улаз у манастирску порту. У средини порте је манастирска црква са троспратне звоником. На јужној падини Фрушке Горе, недалеко од запустелог и урушеног манастира Стари Јазак, започета је 1736. године градња манастира Нови Јазак, чију архитектонску целину чине цркве Св. Тројице окружена са три стране конацима и високи зид који затвара порту. Храму триконхосне основе, са кубетом на десетостраном тамбуру, дозидан је почетком XIX века троспратни масивани звоник уз западно прочеље. Сликарску целину високе барокне олтарске преграде извео је 1769. Димитрије Бачевић са сарадницима. Настала у традицији украјинског барока, неуједначеним стилским особеностима указују на утицаје српског сликарства прелазног периода XVIII века. Осим представа светаца и јеванђелиста у медаљонима на пандатифима, које је извео Павле Чортановић око 1899, зидних слика нема. У манастиру се чувају три раскошно декорисана барокна трона украшена иконама: трон цара Уроша (1776), Богородичин (1779) и архијерејски трон (1784). Манастир је више пута обнављан, а последњи обимнији радови на архитектури изведени су 90-тих година. Током 2003. реконструисан је прилазни пут манастирском комплексу. Манастир Јазак (15. век), 22409 Јазак, тел: 022/468-864. Храм Силаска Светог Духа на апостоле (саграђен 1758. године); капела преподобне мати Параскеве (осветио је 1975. Епископ сремски Макарије Ђорђевић). Настојатељица: игуманија Параскева Драпшин, са сестринством. С обзиром да из 17. века нису сачувана сведочанства о манастиру, претпоставља да је запустео све до Велике сеобе Срба 1690. године. Тако су 1705. пренете мошти цара Уроша из Неродимља, због чега је манастир уживао велики углед. У време митрополита Вићентија Јовановића 1736. године, донета је одлука о изградњи нове Цркве Св. Тројице у барокном стилу, коју је јуна 1758. освештао митрополит Павле Ненадовић и у њу је пренет инвентар старог манастира. Стари Јазик је затим претворен у женски манастир, који је уредбом Марије Терезије 1773 о редукцији манастира расељен и брзо затим претворен у рушевине, које и данас стоје на истом месту. У новој цркви од 1759 до 1769 рађен је иконостас са 58 икона, дело Димитрија Бачевића и његових помоћника Теодора Крачуна и Димитрија Поповића. Пошто је унутрашњост цркве дуго стајала само окречена, 1899. године сликар Павле Чортановић (1830-1903) је урадио уљане зидне слике с појединим ликовима из националног и опште хришћанског...

This monastery on the slopes of Fruška Gora has a rich history. We were welcomed by beautiful nuns whose eyes radiate spirituality even though they are very young. The monastery has a modest setting. The monastery church has an unusual architecture. The bell tower seen from outside the monastery walls gives the wrong first impression that the architecture is of simple lines, but when passing through the monastery gate, the stone walls of the church are visible. Each stone exudes the warmth of love and craftsmanship with which it was built into this beautiful building. The interior of the monastery is contemporary - a little cold for me, with few painted frescoes. Golden decorations dominate, which are not common in older Orthodox churches. This is probably a consequence of the recent renovation of the church due to the extensive destruction during World War II. What fascinates are the relics of the holy emperor Uroš, as well as the three thrones...

Manastir Jazak je ženski manastir pripada Eparhiji sremskoj Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi na Fruškoj gori. Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Starešina manastira je igumanija Paraskeva (Drapšin), sa sestrinstvom na selu od 1990. godine.

Osnovan je 1736. godine[2] na ravnom završetku male kotline, između dva proplanka, na južnoj padini Fruške gore, na potezu poznatom pod imenom Gradac. Manastirski kompleks se sastoji od crkve sa zvonikom, okruženoj sa tri strane konacima, dok je sa četvrte strane zid i zasvođeni ulaz u manastirsku portu. U sredini porte je manastirska crkva sa trospratne zvonikom.

Neposredno uz manastir, na putu prema selu Jazak, nalazi se manastirski prnjavor, a na udaljenosti oko dva kilometra, severno od manastira, nalaze se ostaci manastira Stari Jazak, koji je prema predanju, osnovao je sv. Despot Jovan Branković, mlađi sin sv. Stefana Slepog i sv. Majke Angeline. Bio je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice (21. novembar/ 4. decembar). Prvi pisani podatak potiče iz 1522. godine. Pominje se u rukopisnom Triodu koji je prepisivao jazački monah Lavrentije.

Ćivot Cara Uroša S obzirom da iz 17. veka nisu sačuvana svedočanstva o manastiru, pretpostavlja da je zapusteo sve do Velike seobe Srba 1690. godine. Tako su 1705. prenete mošti cara Uroša iz Nerodimlja, zbog čega je manastir uživao veliki ugled. U vreme mitropolita Vićentija Jovanovića 1736. godine, doneta je odluka o izgradnji nove Crkve Sv. Trojice u baroknom stilu, koju je juna 1758. osveštao mitropolit Pavle Nenadović i u nju je prenet inventar starog manastira.

Stari Jazik je zatim pretvoren u ženski manastir, koji je uredbom Marije Terezije 1773 o redukciji manastira raseljen i brzo zatim pretvoren u ruševine[4], koje i danas stoje na istom mestu[3]. U novoj crkvi od 1759 do 1769 rađen je ikonostas sa 58 ikona, delo Dimitrija Bačevića i njegovih pomoćnika Teodora Kračuna i Dimitrija Popovića. Pošto je unutrašnjost crkve dugo stajala samo okrečena, 1899. godine slikar Pavle Čortanović (1830-1903) je uradio uljane zidne slike s pojedinim likovima iz nacionalnog i opšte hrišćanskog svetiteljskog panteona.

U agrarnoj reformi nakon Prvog svetskog rata, manastir je ostao bez 250 jutara zemlje, koja je vraćena 1928, zapuštena. Vođenje brige o manastirskom imanju je sa uspehom preuzela gca Temira Popović, po ugovoru sa nastojateljem Valerijanom Pribićevićem.

Najveći i najdetaljniji radovi na manastirskom kompleksu urađeni su u periodu od...