Krušedol Monastery — Attraction in Irig Municipality

После смрти свог супруга, деспотица Ангелина, која је једно време боравила на Западу, стиже 1487. године у Срем. Са собом доноси и мошти свог супруга Стефана Слепог. Од угледне Србске породице Јакшић добија земљиште на коме подиже женски манастир данас сеоска црква посвећена Сретењу Господњем, у самом месту Крушедолу – а њен син владика Максим (у световном животу деспот Ђорђе Бранковић), уз материјалну помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоја, подиже мушки манастир Крушедол. Помоћ Бранковићима пружа и велики руски кнез Василије, који је био у сродству са Јакшићима. Манастир Крушедол настао је у времену од 1509. до 1514. године. У својој задужбини су живели, а и умрли: владика Максим 1516, а Ангелина 1520. године. Убрзо по престављењу проглашени су светим и мошти су им чуване у Крушедолу. Овај манастир се са својим имањем помиње у турском попису 1546. године. За разлику од поседа осталих фрушкогорских манастира крушедолски су били далеко већи. Та имања су, према турским пописима из 1566/67. године, знатно и увећана. Током XV и XVII века крушедолски игумани често бораве у Русији ради прикупљања помоћи. Године 1670, у манастиру Крушедолу обитава 90 калуђера и 12 стараца. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем крушедолски калуђери су са манастирским драгоценостима пребегли у Сентандреју. Вратили су се 1697. године. Митрополит Исаије Ђаковић је 1710. пренео из Беча мошти патријарха Арсенија Чарнојевића у манастир Крушедол. После битке код Петроварадина 1716. године, турци су у одступању опљачкали и запалили манастир, а мошти светих Бранковића сасекли и запалили. Током целе прве половине XVIII века манастир је обнављан: владика печујски Никанор Мелентијевић сазидао је 1722-1725. године конак. 1742. је црква проширена, а 1746. прекривена лимом. Конаци манастира окружују храм са све четири стране и делом су на спрат. Током времена су дорађивани и президани. Црква манастира Крушедола је и маузолеј Србских црквених и других знаменитих личности у коме се чувају земни остаци грофа Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија IV Шакабенте и митрополита Јована Георгијевића. У манастиру су сахрањени и Јован Рашковић, војвода Стефан Тупљикац, кнегиња Љубица (жена кнеза Милоша Обреновића), митрополит Петар Јовановић и краљ Милан Обреновић. Храм манастира Крушедола у основи има изглед триконхоса. Олтарске и певничке апсиде су полукружне, засведене полукалотама. Сводови наоса су полубочасти са кубетом које се ослања на четири четвороугаона стуба. Кубе је кружно изнутра, а споља осмострано. Припрата је одвојена од наоса. Барокни звоник одвојен је од храма и повезан је са западним делом конака. Због сталних обнављања и доградњи, црква и манастирски комплекс немају свој првобитни изглед. Живописање припрате завршено је 1542. године, за време игумана Силвестра. Исликавање осталог дела крушедолског храма почело је 1545, за време игумана јеромонаха Јоакима. Године 1750, Рацко Јовановић из Новог Сада дао је да се живопише припрата манастирске цркве, а 1751. је темишварски епископ Георгије Поповић украсио олтар зидним сликама. Ктитор живописа средњег дела цркве, затим таваница, столова и певница, био је 1756. године владика Јован Георгијевић. Живописање крушедолског храма средином XVIII столећа изведено је преко ранијег фреско-сликарства. Овај барокни живопис, који је рађен уљаним бојама, дело је руку више мајстора блиских сликарским схватањима рускоукрајинског црквеног сликарства. Иконостас манастира Крушедола чине иконе од XVI до XVIII столећа. Посебно се издваја Деизис, једно од најбољих сликарских остварења ХVI века. Манастир Крушедол поседовао је највреднију ризницу од свих фрушкогорских манастира. Вредне драгоцености Бранковића и остале Србске властеле чуване су у крушедолској ризници све до 1942. године; тада је ризница опљачкана, а остатак блага однет у Загреб. Сачуване манастирске драгоцености враћене су 1946. у Београд и похрањене у Музеј Српске Православне Цркве где се и данас налазе. Један део тих драгоцености изложен је у сталној поставци манастира...

Krušedol Monastery (Манастир Крушедол), nestled in Serbia's Fruška Gora National Park, is a serene testament to the nation's spiritual and cultural heritage. Established between 1509 and 1514 by Saint Maksim Branković and his mother, Saint Angelina of Serbia, it was initially intended as a mausoleum for the Branković family. The monastery's architecture showcases a harmonious blend of Morava and Baroque styles, with its church dedicated to the Annunciation of the Blessed Virgin Mary. Inside, visitors can admire a rich collection of frescoes and icons spanning from the 16th to the 19th centuries. Beyond its artistic significance, Krušedol serves as the final resting place for notable Serbian figures, including Patriarchs Arsenije III and Arsenije IV, as well as members of the Obrenović dynasty. Surrounded by lush greenery and tranquil landscapes, the monastery offers a peaceful retreat for reflection and exploration. Its enduring legacy and spiritual ambiance make it a must-visit destination for those seeking to connect with Serbia's rich history and...

My visit to Krušedol Monastery was one of those experiences that feels both grounding and inspiring. The quiet around it is almost unreal, and it sets such a calm vibe right as you arrive.

The frescoes inside are absolutely stunning, with these colorful, centuries-old stories that give the place a feeling of timelessness. Walking through the monastery, you really get a sense of how much this spot has weathered and how it’s become a big part of Serbian heritage.

And since the monastery is such an important piece of Serbian culture, buying something from the small gift shop felt like a way to support that heritage. The monks make a few things, like honey and icons, which are not only meaningful souvenirs but also help them keep the monastery going.

If you’re in the area, it’s so worth stopping by. It’s not just a visit; it feels like a chance to step out of the rush and connect with a place that’s kept its roots...