Velika Remeta Monastery — Attraction in Irig Municipality

Манастир Велика Ремета је један најстаријих фрушкогорских манастира. Налази се у источном делу Фрушке горе, северозападно од истоименог насеља Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг, Епархији сремској Српске православне цркве. Манастир је посвећен Светом Великомученику Димитрију, а у његовом саставу се налази и храм посвећен овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле, светог Јована Крститеља из 18. века и Успења Пресвете Богородице из 1970. године лета Господњег. Удаљен је свега 5-6 км од пута Београд-Нови Сад, па је лако доступан верницима и другим посетиоцима. По предању, основао га је краљ Стефан Драгутин. Није извесно време када је манастир настао али се претпоставља да је у питању 15. век. Први помен манастира је из 1543. године лета Господњег у ферману султана Сулејмана I, којим су регулисани земљишни односи између манастира и суседних спахија. У званичним изворима Велика Ремета се под тим именом јавља први пут 1562. године. Први писани помен о писању богослужбених књига у манастиру је из 1568. године лета Господњег. Манастирска црква првобитно је грађена у стилу рашке школе, али су обимни грађевински радови у 18. веку учинили цркву потпуно барокном грађевином. Манастир је доста страдао 1716. приликом повлачења Турака и тада је изгорео један део библиотеке и манастирски архив, али је обновљен 1720их и 1730их година лета Господњих. Барокни звоник са капелом, посвећен је рођењу Светог Јована Крститеља и придодат је 1735. године лета Господњег и спада у највише звонике. Градио га је од 1733 до 1735. немачки градитељ Јоханес Вилхелм. Нажалост, као и велика већина фрушкогорских манастира, и Велика Ремета је страдала у другом светском рату од стране усташких злочинаца, јер, као што је већ познато, Хрвати не знају за уметност, нити за поштовање туђе културе. Манастир је опљачкан, запаљен, делимично срушен, фреске и иконостас су уништени. Велика Ремета је обновљена 1982. године лета Господњег у време архимадрита Данила Здравковића. После смрти оца Данила 2000, управу манастира прима архимадрит Стефан Вучковић. Слава манастира је Ивањдан. Манастир је данас у добром стању. Има највиши звоник у Срему, скоро 39м, и са све четири стране је опкољен спратним конацима. Манастир поседује мали музеј старе српске музике, дело Димитрија Стефановића, музиколога и директора музиколошког института. У манастиру је такође сахрањен један од раних карловачких митрополита Стефан Метохијац. Велика Ремета је данас у потпуности обновљена и комплетно осликана изнутра. Од срца бих препоручио свима да обиђу све фрушкогорске светиње, јер је то наша,...

Dan kada ovo pišem je 1 Maj 2024. Dana 1 Maja 2024-e sam posetio manastir Velika Remeta zajedno sa mojom vrlo bolesnom majkom,mojim bratom i mojom snajom.Moja mater je velika vernica,dosad je imala 3 operacije,imala je moždani udar i ima teži oblik Parkinsonove bolesti,i kroz sve te njene muke i stradanja ju je držala njena vera u Gospoda.Za ovaj manastir je saznala iz časopisa Čudotvorni Manastiri gde je valda pročitala da se tu čuda dešavaju i,budući da je vernica i teško bolesna žena,što znači i očajna,tražila je da je dovedemo u ovaj manastir.Kad je izašla iz kola i ušla kroz prva vrata počela je naglo da gubi snagu.Monah koji tamo prodaje vernicima i turistima rekvizite je,umesto da pomogne i da je slučajno ohrabri,nešto lepo joj kaže i izgleda ne daj Bože pomogne,on je rekao šta smo mi tu nju doveli,da ne treba da dodje takva bolesna,da smo trebali da je ostavimo kući i da je ona sad kao dete.Na to je upitan od strane nas a za koga je tačno onda manastir i ko tu treba da traži pomoć i utehu,jel možda samo zdravi tu treba da dolaze,jel možda nije manastir za bolesne.Izgleda da smatraju da samo zdravi tu treba da dodju i da ostave pare i da bolesni tu ne treba da dolaze i da nadju volju za život kroz Gospoda Boga.Majka je nekako,budući da je veliki borac,nekako je uspela da prodje i kroz druga vrata i tu je sasvim izgubila snagu,tako da sam ja video tamo neku klupu i dovukao je da sedne tu na nju.Ja sam tad otišao da vidim jel postoji neki način da ona udje u manastir i da se pomoli.Za to vreme je valda taj isti monah terao je odatle gde je sedela,na šta mu je moj brat rekao da je njena vera izgleda jača nego njegova,na šta se dotični izgubio.Posle 10-ak minuta se tu stvori neki otac,pretpostavljam da je iguman manastira,on je svakako na koricama knjiga koje stoje pored ulaza,i umesto da je pita šta joj je,kako joj je,može li da joj nekako pomogne,hoće li možda da se pomoli za nju,on joj je rekao da se pomeri odatle,sve sa smartfonom u ruci.Rečeno mu je da je teško bolesna,na šta on nije ama baš nikako reagovao,kao da nije čuo.Kasnije je taj isti otac opet prošao i niti ju je pogledao,niti joj je šta rekao.Kasnije kad je dobila malo snage,otišla je tako što smo joj ja i brat pomerali noge i pridržavali je u isto vreme.Za to vreme je onaj monah brže-bolje sklonio klupu. Želim da se zahvalim onom čestitom i ljubaznom čoveku koji je nama dvojici pomogao da je spustimo sa stepeništa i da je ubacimo u kola,od svih ljudi koji su se tamo našli,on je jedini bio čovek.Na tom mu se mnogo...

Манастир Велика Ремета је један од 16 фрушкогорских манастира. Налази се у источном делу Фрушке горе, северозападно од истоименог насеља и некадашњег Прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг. Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970. Положај Манастир Велика Ремета налази се на јужној страни Фрушке горе, дубоко у планини и на висини од 270 m. Удаљен је свега 5-6 km од пута Београд-Нови Сад, па је лако доступан верницима и другим посетиоцима. Историја По предању, манастир је основао краљ Драгутин када је у лову пао са коња и остао трајно хром и предао власт свом брату Милутину. Према званичним подацима Велика Ремета се први пут помиње 1562. Постоји и један писани податак из 1509. да је изасланик-калуђер деспотице Ангелине Бранковић долазио у манастир посвећен светом Димитрију (манастир Велика Ремета је посвећен овом светитељу). Данашњи манастирски комплекс је веома стар и сматра се да је његова градња започета још у 15. веку. Барокни звоник придодат му је 1735. и посвећен је рођењу светог Јована Претече (светог Јована Крститеља). Фасада цркве прилагођена барокном изгледу у периоду 1733—1753. Нове иконе за иконостас израђене су у првој половини 18. века. Међутим, престоне иконе су старије. Ове иконе су сликали 1687. придворни руски зографи Леонтије Стефанов, Јоан Максимов и Спиридон Григорев. На почетку Другог светског рата у манастир улазе усташке јединице и у њему остају све до пролећа 1943, тако да је комисија загребачког Музеја за умјетност и обрт 10. септембра 1941. дошла да попише имовину манастира и да је однесе у Загреб. Она је преузела свега око 60 предмета, што говори да су остала добра била покрадена и уништена. Када су пролећа 1943. усташе напуштале манастир, спалиле су га. Велика Ремета је обновљена 1982. Данашње стање Манастир је данас у добром стању. Главна црква је са све четири стране опкољена конацима и има највиши звоник у...