Mileseva Monastery — Attraction in Prijepolje Municipality

Rastko Nemanjic – Saint Sava Serbian , the son of Stefan Nemanja – Saint Simeon Serbian

Mileševa is a Serbian Orthodox monastery located near Prijepolje, in southwest Serbia. It was founded by King Vladislav, in the years between 1234 and 1236. The church has frescoes by the most skillful artists of that time, including one of the most famous in Serbian culture, the "White Angel", which depicts an angel on Christ's grave.

The White Angel. - fresco

The Mileševa monastery was founded between 1234 and 1236 by Serbian King Vladislav. The monastery is situated in a valley of the Mileševa river, near Prijepolje. Mileševa is one of the most important Serbian sanctuaries and spiritual centers. In 1236, Vladislav moved the relics of his uncle Saint Sava from Trnovo in Bulgaria, where he died, to Mileševa. Some historians believe that the coronation of King Tvrtko I of Bosnia took place in Mileševa. In the 15th century, the monastery was the seat of the Metropolitanate of Dabar-Bosnia. In 1459, the Ottomans set the monastery on fire, but it was soon restored. In the first half of the 16th century, the first service books were illuminated in the Mileševa printing house. One of the oldest schools also existed in the monastery. In the middle of the century, during the time of Patriarch Makarije (the Serbian Patriarchate was restored in 1557), the monastery was thoroughly renovated. Its external narthex was built and painted, and probably cut through the wall between the narthex and the nave. In later times, after several Turkish demolitions, a new restoration was undertaken in 1863, when the church considerably changed in appearance.

The Mileševa monastery has been visited by pilgrims and donated to by Russian Emperors (Ivan IV Vasilyevich) and Wallachian and Moldavian rulers. In 1594, the Ottomans removed the relics of St. Sava from the monastery and publicly burned them on Vračar hill in Belgrade, making him thus a...

Meševa Monastery ~ Serbia 🇷🇸 belongs to: Serbian Orthodox Church ~ one among thousands of Monasteries and Churches that we have! ❤️❤️❤️

This amazing and very significant and unique monastery was built in 1219 by prince Stefan Vladislav ~ the second son of king Stefan the First Crowned and the grandson of Stefan Nemanja.

On its eight centuries old walls (that is more than 800 years old), the seat of diocese of Serbian Orthodox Church, Milieševa Monastery safeguards some of the most valuable and most beautiful frescoes that were ever painted in Serbia!

This is a breathtaking holy place ~ which has amazing power and will give you feeling of peace and gratitude.

Among many frescoes, the most famous is “The White Angel “ fresco ~ which is known worldwide. The fresco shows the Archangel Gabriel, dressed in a white chiton, with outstretched wings, sitting on a stone and showing the myrrh with his hand the empty tomb of Christ, the place where Christ was resurrected.

Very interesting fact about this fresco is that a picture of “The White Angel” of Mileševa was sent in 1963. in the first satellite broadcast signal from Europe to America as a symbol of peace and civilization. Later, the same signal, containing “The White Angel” was transmitted to space.

Absolutely amazing, breathtaking, wonderful monastery! One and only as it is: Mileševa...

Манастир Милешева грађен је 1218. и 1219. а живописан 1222. до 1228. године. Основао га је краљ Владислав, син краља Стефана Првовенчаног, а унук Немањин. Владислав је Милешеву подигао као своју гробну цркву. Онако као што је његов отац подигао Жичу, а дед Студеницу. Пошто је, 1234. године, помоћу племства, збацио са престола свог старијег брата Радослава, дочекао је да се 1243. године и сам одрекне владавине у корист млађег брата Уроша. Умро је, живећи највише у Зети, седамдесетих година XIII века, а сахрањен је у својој задужбини. Милешевска црква Светог Вазнесења Господњег зидана је по угледу на раније владарске задужбине, Студеницу и Жичу, у рашком стилу. Тај стил карактерише романски начин зидања, уобичајен у тадашњем српском приморју, прилагођен потребама Православне цркве. Сасвим је једноставна, зидана сигом, а затим омалтерисана. Грађевина је једнобродна, са две ниске певнице, широком централном и двема бочним апсидама. Првобитно је имала једну куполу, а доцније је, приликом рестаурација у XVII или XIX веку, добила још једну. Од некадашњег унутрашњег портала, зиданог вероватно по угледу на студенички, очувао се само један камени лав, доста рустично клесан. Друге пластичне декорације Милешева нема, осим плитких аркадица око купола и орнаменталних трака око потрала и неких прозора. Карактеристична је основа цркве: грађевина се шири од запада (улаза) према истоку. Црква је, у односу на друге грађевине рашког стила, доста висока. Милешевска црква добила је око 1235. године, још једну, спољашњу припрату. Њу је Владислав дозидао да би у њој сахранио тело свог умрлог стрица Саве. Наиме, на повратку са свог другог пута по светим земљама Истока, бивши архиепископ Сава, који је 1233. године архиепископски престо уступио своме ученику Арсенију, задржао се у Бугарској, у Трнову, ту се разболео и умро 15/25. јануара 1236. године. Годину дана касније, настојањем Владислава, Арсенија, и тадашњег милешевског игумана Атанасија, Сава је пренет у Милешеву и свечано сахрањен у гроб у тек сазиданој припрати. Чињеница да је Савино тело било сахрањено у Милешеви подигла је углед и иначе поштованом манастиру. Милешева тада постаје култно место које сви походе. Зато Турци 1594. године односе мошти светитеља у Београд и спаљују га, желећи тиме да униште култ Светог Саве у српском народу. Напротив, од тада дух Светитеља, кроз прах и пепео, преточен у светосавље, још снажније живи, а манастир Милешева постаје неуништиви сведок који опомиње и надахњује. Турци су, по први пут похарали Милешеву 1459. године. Па ипак, у њој је црквени и просветни живот, са повременим малаксалостима, трајао скоро непрекидно. У XVI веку (1543. и 1544.) у Милешеви је радила једна од првих српских штампарија, што сведочи да се у манастиру радило на књизи и писаној речи и у најтежим условима. Из околине Милешеве били су, изгледа, родом и браћа Соколовићи, од којих је потурчени Мехмед постао велики везир, а други, милешевски ђак Макарије, први патријарх обновљене Пећке патријаршије. У XVI и XVII веку многи угледни путници навраћају у манастир, понекад га затичу пренасељеног и у благостању, понекад су сведоци његових невоља.  У XVII веку вршене су знатне поправке манастирских грађевина. Крајем XVII века, у доба народних устанака, Милешева је донекле доживела судбину недалеких Сопоћана и других манастира који су се налазили на територији са које је становништво, под патријархом Чарнојевићем, пребегло у Аустрију. Турци су конаке попалили, а манастир опљачкали. Има помена да је црква опљачкана још једанпут, крајем XVIII века. Милешевским фрескама славу је, вероватно с правом, највише пронео „Анђео на гробу“ – супериорна појава која тако подсећа на стару грчку уметност, потенцирана због важности, у односу на суседне свете жене и војнике, и величином и белом бојом хаљине. Чврсто грађена, истинита у покрету, сугестивна у погледу, мало померена у страну слике, па ипак у центру композиције, сама по себи симбол је младости (Милешева је један од првих споменика младе српске уметности) и трајања (на срећу, та фреска очувана је скоро у потпуној...