Православни манастир Градац налази се у централној Србији на обронцима планине Голије. У средњем велу налазио се северно од Раса, у средишњем делу српске државе. У близини манастира пролазио је тада важан пут за Ариље, чији је један крак био усмерен ка Студеници. Манастир је био подигнут изнад реке Брвенице, недалеко од налазишта камена за градњу, на месту богатом изворским водама, окруженом шумама и пашњацима који су вероватно били манастрски посед … Манастир Градац је као своју задужбину подигла краљица Јелена Анжујска, током првих година владавине њеног старијег сина, краља Драгутина. Тачне године почетка и завршетка радова нису познате, али по неким изворима изградња је започета 1277. године. Супруга краља Уроша I, Јелена Анжујска, из светородне францске владарске породице, удала се за краља Уроша I око 1250. године. После мужевљеве смрти, замонашила се у цркви св. Николе у Скадру. Она је прва српска краљица која је подизала цркве и манастире у своје име. Основала је прву девојачку школу и сиротиште поред свог двора у Брњацима на извору реке Ибар. Ту је и умрла 8. марта 1314. године. Још за живота народ ју је прозвао Света Јела. Сахрањена је у Брњацима на веома свечан начин. Краљ Милутин је дошао на сахрану из Скопља, тадашње српске престонице, архиепископ Сава III стигао је из Пећи, а служио је епископ рашки Павле и многи други. Три године после смрти (1317) јавила се Јелена Анжујска у визији једном монаху у својој задужбини, манастиру Градац, и рекла да се њено тело извади из блата и стави пред посетиоце. После свеноћног бденија рашки епископ Павле је отворио гроб и нашао њено нетакнуто тело из кога се ширио миомирис. Тада је пренета и сахрањена у десној гробници у манастиру Градац. Седамдесетих година XX века Републички завод за заштиту споменика културе Србије вршио је радове у циљу обнове манастира Градац. Том приликом је отворена гробница Јелене Анжујске. Нађене су њене мошти, као и други скелети у осталим гробницама у цркви. Мошти Јелене Анжујске је разбацала Ц. Јуришић, археолог Републичког завода, која се увек трудила да уништи трагове српских владара или светитеља. Иста особа је разбацала и мошти краља Уроша I у Сопоћанима, и то без потребног антрополошког прегледа и стручне документације. Гробница Јелене Анжујске у Градцу је сада празна, а мошти које су монахиње сакупиле су, наводно, закопане „негде“ испод пода цркве. Јелену Анжујску, своју будућу супругу, краљ Урош је дочекао са расцветалом долином јоргована испред замка Маглић, са жељом да је сваког јутра буди мирис њеног омиљеног цвећа. Долина јоргована представља љубавно завештање краља Уроша из 13. века, његовој супрузи Јелени Анжујској, француској принцези и српској краљици. Али, након осам векова, у Долини јоргована је...
Read moreMnastir Gradac je smešten na uzvišenju koje meštani zovu Petrov krš, na šumovitim zelenim obodima planine Golije.Nalazi se iznad plahovite Gradačke reke u prelepom ambijentu u blizini Raške. Kao svoju zadužbinu, podigla ga je krajem 13.veka kraljica Jelena Anžujska, žena srpskog kralja Uroša I. Posvetila ga je Presvetoj Bogorodici i to prazniku Blagovesti. Ova francuska princeza je ona kojoj je posvećena čuvena dolina jorgovana a bila je majka dvojice znamenitih srpskih kraljeva Dragutina i Milutina. Crkva manastira Gradac je jedinstvena u Srbiji zbog spoja arhitektonskih tekovina raške škole i gotike. Posle smrti Jelene Anžujske, monasi su njene mošti sahranili u ovom manastiru. Kasnije je njeno telo koje je bilo sačuvano u celosti položeno u sarkofag smešten ispred oltara glavne manastirske crkve, ispred Hristove ikone. Od prvobitnog manastirskog kompleksa danas su sačuvane glavna crkva posvećena Blagoveštenju Presvete Bogorodice i manja crkva Svetog Nikole. Jelena Anžujska je proglašena sveticom i pravoslavna crkva kao njen dan proslavlja 12.novembar. Takođe u manastiru se nalazi i deo moštiju kralja Dragutina koje su prenete iz Visokih Dečana. Svežina i lepota prirode, lepo sređeno dvorište u kome dominira Bogorodičina crkva, stena sa vidikovcem, čine od ovog mesta prelepu, mirnu atraktivnu duhovnu oazu. Ispod samog manastira, stepenicama kroz šumu možete sići u etno selo Gradačka banja i odmoriti se uz slapove i žubor vodopada i reke. Nesvakidašnje lepo i mirno mesto koje morate obavezno obići ako se...
Read moreМанастир Градац је задужбина Јелене Анжујске, жене краља Уроша I. Нема писаних података о времену градње манастира, али се верује да је завршена до 1276. године. Основан је као велики мушки манастир. Ктиторка га је богато опремила и о њему се посебно старала. Био је заштићен масивним зидом и имао је два улаза. У манастирском комплексу налазиле су се грађевине: велика Богородична црква и мањи храм Св. Николе Чудотворца Мирликијског на стени, изнад улаза у манастир. Од прве трпезарије, конака и зидина које су опасивале манастирски комплекс сачувани су темељи. У великој цркви посвећеној Богородици (Благовести) било је положено тело краљице Јелене по њеном упокојењу 1314. године. Крајем XVI века манастир је кратко обновљен, међутим, само неколико година касније, око 1600. године, за време аустријско-турског рата је опустео. Том приликом монаси су сакрили мошти свете краљице на место које до данас није познато. Тек средином XX века манастир је...
Read more