Monastery of Saint Roman near Ražanj — Attraction in Razanj Municipality

It is so expertly built, fantastic structure, awesome peaceful place, you can relax in silence surrounded with lot of greenery, roses in various colours. The legend says that a girl went to get some water at the spring and the Holy Mother of God appeared and said that sick people would be healed there and that church should be built there. It happened on July 1898. It was first a small one, but the present one was built later. First we went to Ribarska banja (Fishing or Fishermen Spa). The name came after fishermen who were fishing the trout at springs there (near Kruševac) of exquisite quality for Knez Lazar. But the use of its healing quality or capacity dates back from far past in Roman times and 4th. century AD, which can be seen from archaeological remains in the vi inity of the spa... At the beginning a simple primitive wooden hut was built... Ruined in the 19th. Century. Only at the beginning of the 20th century, owing to King Petar I Karadjordjevic, its real development began. One of the important people and founder of more modern spa was a philanthropist Miloš Savčić, after the I World War. Its actually a long story, but I will only add that it was renowned in 2011,and it is a great healing centre for rheumatism, arthritis, nerves, eyes, etc, etc. due to...

Настанак овог манастира везује се за време од пре скоро 11 векова. Ту се упокојио Роман, ученик Ћирила и Методија још у десетом веку. Поред гроба светог Романа, пошто се прочуло да је место чудесних исцељења, подигнута је најпре црква посвећена Благовестима, а убрзо потом и манастир, једна од највећих и најстаријих српских светиња. Писани трагови о манастиру воде чак у 1020. годину, када се помиње у хрисовуљи коју је издао византијски цар Василије Други. У бурним временима и ратним походима манастир код села Ђунис, на средокраћи пута од Алексинца према Крушевцу, више пута је рушен, опустошен и запуштан. Према предању, после првог рушења обновио га је управник коњушнице кнеза Лазара, неколико година пре Косовског боја. Случајно је Лазарев слуга, са болесним ногама, наишао на гроб светог Романа и зидине оштећеног манастира. Поклонио се, окупао у води и, кажу, оздравио. Зато је решио да обнови манастир. Али, 1448. године цркву опет руше, овога пута Турци. Манастир остаје и у њему је у турско доба у 19. веку организовано збрињавање сиромашне и деце без родитеља, нешто попут школе и интерната, све до краја Првог светског рата, 1918. године. У међувремену бег Ђорђе Пиле добио је дозволу од султана 1791. године да обнови цркву, а касније је и кнез Милош здушно помагао обнову манастира и изградњу импозантног звоника, за који је поклонио 1852. године једно велико звоно. У звонику је деценијама постојала болница за пацијенте оболеле душе... Све време у 19. и на почетку 20. века манастир Свети Роман био је болница, прибежиште становника пред прогоном од окупатора, а једно време и ратни штаб српских ослободилачких војски... Један од првих живописа, из 1795. године, пронађен је у певницама и поткуполама манастира. Новији је рађен 1831. године. Капела – гробница светог Романа живописана је захваљујући упорном јеромонаху Никодиму, а сматра се да испод више слојева малтера и креча има фресака из средњег, можда и ранијег доба. Према записима из 1860. године иконостас у овом манастиру имао је три велике престоне, и 12 мањих икона у фризу. Садашњи иконостас урађен је 1925. године и дело је руског уметника Андрије Беченка. Поред цркве у манастиру налазе се капела светог Романа и у њој његове мошти. У манастирској порти су гробови монаха Симеона Светогорца, преминулог у Светом Роману 1889. године, као и српског војсковође Вуча Жикића, погинулог у Првом српском устанку, у Боју на Делиграду, 1808. године... Говори се да је у порти манастира Свети Роман код Ђуниса покопано и племићко срце руског добровољца у српско-турским ратовима, пуковника Николаја Николајевича Рајевског, погинулог 1876. године код Адровца, близу Алексинца. Рајевски је Лаву Толстоју био инспирација и као Вронски један је од главних ликова у роману...

Манастир Свети Роман је један од најстаријих српских манастира за које је везано веровање о остварењу свих жеља. Пред српским историчарима и археолозима је био велики задатак да на веома оскудним материјалним изворима утврде време настанка овог манастира и догађаја који су се на том месту одвијали. Мaнастир се налази у близини Алексинца, а његови почеци и корени налазе се у далекој средњовековној прошлости. По причи многих свештених лица, ово здање датира с почетка 9. века, што значи да је старији и од Хиландара и од Жиче, Сопоћана, Грачанице и многих других. Пошто многи подаци не постоје о овом светом месту, самим тим се не зна ко је саградио првобитно здање, односно ко је главни ктитор. Садашња манастирска црква, иако скромног изгледа и величине, није оригинално здање. Због Османлија и њихових похода ово је њено друго или треће здање. Упркос свим потешкоћама, увек је зидана на истом месту, иако је више пута рушена, односно из темеља обнављана. Манастир је првобитно изграђен од камена, али је слично многим нашим светињама био рушен, паљен и пљачкан. Како би спретили бахато понашање разбојника који су улазили у цркву на коњима, тада је одлучено да сви улази буду веома ниски, што је уједно и главна карактеристика овог здања. "Столп" или Манастирски звоник са своја два звона је веома упечатљива грађевина, јединствена у целом Поморављу. Сазидан комплетно од камена у три нивоа, у прошлости је служио за лечење психичких болесника који би у светом лечилишту боравили свега око месец и по дана. До сада су забележени случајеви да болесни уз редовне молитве и пост кућама одлазе здрави и исцељени. Сви који посете манастир Светог Романа имају прилику да се поклоне моштима овог свеца и да му се обрате за небеску помоћ. Посетиоцима се препоручује да с, најпре молитвом, а затим и конзумацијом воде са извора за који се верује да је света, обрате Светом Роману за помоћ. По причи многих верника, ова светац заиста испуњава све добронамерне жеље, па је самим тим "његов дом" веома популаран...