Настанак овог манастира везује се за време од пре скоро 11 векова. Ту се упокојио Роман, ученик Ћирила и Методија још у десетом веку. Поред гроба светог Романа, пошто се прочуло да је место чудесних исцељења, подигнута је најпре црква посвећена Благовестима, а убрзо потом и манастир, једна од највећих и најстаријих српских светиња. Писани трагови о манастиру воде чак у 1020. годину, када се помиње у хрисовуљи коју је издао византијски цар Василије Други. У бурним временима и ратним походима манастир код села Ђунис, на средокраћи пута од Алексинца према Крушевцу, више пута је рушен, опустошен и запуштан. Према предању, после првог рушења обновио га је управник коњушнице кнеза Лазара, неколико година пре Косовског боја. Случајно је Лазарев слуга, са болесним ногама, наишао на гроб светог Романа и зидине оштећеног манастира. Поклонио се, окупао у води и, кажу, оздравио. Зато је решио да обнови манастир. Али, 1448. године цркву опет руше, овога пута Турци. Манастир остаје и у њему је у турско доба у 19. веку организовано збрињавање сиромашне и деце без родитеља, нешто попут школе и интерната, све до краја Првог светског рата, 1918. године. У међувремену бег Ђорђе Пиле добио је дозволу од султана 1791. године да обнови цркву, а касније је и кнез Милош здушно помагао обнову манастира и изградњу импозантног звоника, за који је поклонио 1852. године једно велико звоно. У звонику је деценијама постојала болница за пацијенте оболеле душе... Све време у 19. и на почетку 20. века манастир Свети Роман био је болница, прибежиште становника пред прогоном од окупатора, а једно време и ратни штаб српских ослободилачких војски... Један од првих живописа, из 1795. године, пронађен је у певницама и поткуполама манастира. Новији је рађен 1831. године. Капела – гробница светог Романа живописана је захваљујући упорном јеромонаху Никодиму, а сматра се да испод више слојева малтера и креча има фресака из средњег, можда и ранијег доба. Према записима из 1860. године иконостас у овом манастиру имао је три велике престоне, и 12 мањих икона у фризу. Садашњи иконостас урађен је 1925. године и дело је руског уметника Андрије Беченка. Поред цркве у манастиру налазе се капела светог Романа и у њој његове мошти. У манастирској порти су гробови монаха Симеона Светогорца, преминулог у Светом Роману 1889. године, као и српског војсковође Вуча Жикића, погинулог у Првом српском устанку, у Боју на Делиграду, 1808. године... Говори се да је у порти манастира Свети Роман код Ђуниса покопано и племићко срце руског добровољца у српско-турским ратовима, пуковника Николаја Николајевича Рајевског, погинулог 1876. године код Адровца, близу Алексинца. Рајевски је Лаву Толстоју био инспирација и као Вронски један је од главних ликова у роману Ана Карењина.