Miljkov Monastery — Attraction in Svilajnac Municipality

Nalazi se u ataru sela Gložane na desnoj obali Velike Morave Svilajnac-Gložane. Ranije se zvao Bukovica za koji se ne zna ko ga je podigao ali prvi pisani pomen Bukovice datira iz 1374.god.kada ga je knez Lazar darivao manastiru Ravanici. U tadasnjem manastiru Bukovica 1420.god.radila je manastirska prepisivačka škola. Manastir su srušili i spalili Turci posle Kočine krajine i tek 1787.god manastir obnavlja njegov ktitot Miljko Tomić po kome manastir dobija svoje drugo ime Miljkovo.Miljko je i u manastirskoj porti sahranjen. Istorijski manastir se vezuje za Kočinu Krajinu i za Prvi srpski ustanak.1803.god.u manastiru se sastaju nahijske starešine i prave planove za ustanak. U znak zahvalnopsti Miljkovo dobija od Vožda Karadjordja na poklon crkveno zvono na kome je pisalo:Liveno za vlade vrhovnog Vožda naroda serbskog Georgija Petrovića.Godine 1830. zvono je skinuto i odneto u Kragujevac gde je prvo zazvonilo u slobodnoj Srbiji. Odneto je kasnije u manastir Ravanicu a Miljkovo je kasnije od Kneza Miloša dobilo novo zvono.Manastir je u vise navrata obnavljan. zmeđu ostalih se pominje i „Bukovica Brod na Gložanah na Moravi“. Ima istorijskih podataka koji govore da je u manastiru Bukovica oko 1420. radila prepisivačka škola.

U 16. i 17. veku, u vreme turske vladavine nama podataka o manastiru, dok je u vreme austrijske okupacije Srbije, na geografskoj karti je ucrtan manastir Bukovica, a pretpostavlja se da je ponovnom okupacijom od Turske manastir porušen i spaljen.

Godine 1787. manastir obnavlja Miljko Tomić, trgovac iz Gložana, po kome dobija sadašnje ime - Miljkov Manastir. Miljko je u starijim godinama živeo i umro u manastiru i sahranjen u porti. Od 1787. preko Miljkovog manastira održavana je veza sa ustanicima Koče Anđelkovića (Kočina krajina). Resavski knez Petar Erčić - Jakovljević je 1793. na osnovu turskog fermana izabran za Vrhovnog kneza 12 srpskih nahija i počinje obnovu manastira spaljenog posle propasti Kočine krajine. Krajem 18. veka dolazi iz Lapova sveštenik Miljko Ristić i delotvorno nastavlja sa započetom obnovom. Obnavlja se rad manastirske škole za opismenjavanje i obrazovanje budućih popova, pisara, učitelja. Ovde je školu nešto ranije - 1780-85. pohađao kao mladić kasniji vojvoda Stevan Sinđelić. U periodu preiprema za podizanje ustanka, Miljkov manastir postaje mesto okupljanja resavskih i šumadijskih ustanika.Slomom Prvog srpskog ustanka manastir je za odmazdu spaljen i opljačkan. Oko 1820. je delimično obnovljen i nastavlja sa duhovnim radom.Godine 1926. u manastir su došli ruski emigranti - monasi na čelu sa jeromonahom Amvrosijem Kurganovim, do sada najobrazovanijim duhovnikom u istoriji manastira koji je puno doprineo u obnovi manastira. Godine 1952. manastir je pretvoren u ženski opštežiteljni, a od dolaska igumanije Doroteje 1967. počinje procvat manastira. 1968. završen je konak sa južne strane, a 1996. sa jugoistočne - bliže crkvi. Obližnji Manastir Dobreš, koji je proglašen za metoh Miljkovog manastira, u obnovi je od 2003. godine

Manastirska slava je Vavedenje presvete Bogorodice (4. decembar) a tradicionalno se održava proslava Sv. Preobraženja Gospodnjeg (19. avgust) kao zavetina nekadašnjeg naselja u blizini manastira i...

Miljkov manastir ili ranije poznat kao manastir Bukovica (do 18. veka), se nalazi u ataru sela Gložane u opštini Svilajnac, na desnoj obali reke Velike Morave, pripada Eparhiji braničevskoj Srpske pravoslavne crkve.

Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

Prvi pisani dokument o manastiru Bukovica datira iz 1374. godine. Te godine knez Lazar svojom Hrisovuljom daruje metohe manastiru Ravanici. Između ostalih se pominje i „Bukovica Brod na Gložanah na Moravi“. Ima istorijskih podataka koji govore da je u manastiru Bukovica oko 1420. radila prepisivačka škola.

U 16. i 17. veku, u vreme turske vladavine nama podataka o manastiru, dok je u vreme austrijske okupacije Srbije, na geografskoj karti je ucrtan manastir Bukovica, a pretpostavlja se da je ponovnom okupacijom od Turske manastir porušen i spaljen.

Godine 1787. manastir obnavlja Miljko Tomić, trgovac iz Gložana, po kome dobija sadašnje ime - Miljkov Manastir. Miljko je u starijim godinama živeo i umro u manastiru i sahranjen u porti. Od 1787. preko Miljkovog manastira održavana je veza sa ustanicima Koče Anđelkovića (Kočina krajina).

Resavski knez Petar Erčić - Jakovljević je 1793. na osnovu turskog fermana izabran za Vrhovnog kneza 12 srpskih nahija i počinje obnovu manastira spaljenog posle propasti Kočine krajine. Krajem 18. veka dolazi iz Lapova sveštenik Miljko Ristić i delotvorno nastavlja sa započetom obnovom. Obnavlja se rad manastirske škole za opismenjavanje i obrazovanje budućih popova, pisara, učitelja. Ovde je školu nešto ranije - 1780-85. pohađao kao mladić kasniji vojvoda Stevan Sinđelić. U periodu priprema za podizanje ustanka, Miljkov manastir postaje mesto okupljanja resavskih i šumadijskih ustanika.

Godine 1803. u manastiru se sastaju nahijske starešine i za vođu biraju kneza Petra Dobrnjca, ali on to odbija. Godine 1808. u znak zahvalnosti manastir dobija od Karađorđa zvono na kome je pisalo 'Liveno za vlade Verhovnog vožda naroda serbskog Georgija Petroviča'. Zvono je 1830. skinuto, odneto u Kragujevac i prvo zazvonilo u slobodnoj Srbiji. Kasnije je poslato u Ravanicu, a od kneza Miloša manastir dobija novo zvono.

Slomom Prvog srpskog ustanka manastir je za odmazdu spaljen i opljačkan. Oko 1820. je delimično obnovljen i nastavlja sa duhovnim radom.

Godine 1926. u manastir su došli ruski emigranti - monasi na čelu sa jeromonahom Amvrosijem Kurganovim, do sada najobrazovanijim duhovnikom u istoriji manastira koji je puno doprineo u obnovi manastira. Žudeći za Bogom zbog prognoziranih 5 godina ostatka života, Tomislav Štrbulović je upoznao arhimandrita Amvrosija koji je dosta uticao na njega, potonjeg svetog Tadeja Vitovničkog.

Godine 1952. manastir je pretvoren u ženski opštežiteljni, a od dolaska igumanije Doroteje Bojković 1963. počinje procvat manastira. 1968. završen je konak sa južne strane, a 1996. sa jugoistočne - bliže crkvi. Obližnji Manastir Dobreš, koji je proglašen za metoh Miljkovog manastira, u obnovi je od 2003. godine

Manastirska slava je Vavedenje presvete Bogorodice (4. decembar) a tradicionalno se održava proslava Sv. Preobraženja Gospodnjeg (19. avgust) kao zavetina nekadašnjeg naselja u blizini manastira i...

Црква манастира Миљково посвећена је празнику Ваведења Пресвете Богородице. Подигнута је почетком 15. века крај Велике Мораве, у атару села Гложане, на 12 км од Свилајнца. Стара црква је обновљена доласком и старањем старица манасијског сестринства са схиигуманијом Ангелином (Радосављевић), а по њеном упокојењу искиигуманијом Анастасијом (Симеуновић). Духовник обитељи је Нектарије (Николић). Трудом и молитвама обитељи обнавља се манастир и његова економија, притиче све већи број поклоника. Поред десетина моштију светитеља у манастир је донета и честица моштију Св Јована Шангајског и Санфрацисканског, који је овде и примио монашки постриг. Последњих година поред старе цркве прилозима верних подигнута је још једна црква посвећена Св. Јовану Шангајском. Иза цркве се налази гроб схиигумана Амвросија Курганова, руског емигранта који је био игуман манастира и основао српско-руски општежитељни манастир од 1925-1939. У манастиру се чува руска Чудотворна икона Пресв. Богородице Ахтирска пред којом се читају молитве за здравље и друге потребе. Манастирске славе су Преображење Господње, Ваведење Пресв. Богородице, Св Јован Шангајски и слава капеле посвећене Св Максиму Исповеднику. Поводом празника после Литургије оодржава се сабор са богатим духовним и...