Monastery Koporin — Attraction in Velika Plana Municipality

Манастирска црква подигнута је за време владавине деспота Стефана (1389–1427) уз чији портрет је сачуван натпис са титулом деспота коју је Стефан Лазаревић стекао после битке код Ангоре 1402. године, на основу чега се датује сликарство. О ктитору као и о времену подизања храма нема података. Била је у рушевном стању до 1880. године када је почела прва обнова и дозидана јој је припрата. Касних педесетих и током шездесетих година 20. века рађена је конзервација архитектуре и живописа. Велика обнова Браничевске епархије у другој половини 20. века почиње са епископом Хризостомом, који је на трон епископа браничевских устоличен 1952. године. Великим пожртвовањем и мисионарском делатношћу (између осталог, био је дугогодишњи уредник својевремено многочитаног Православног мисионара), владика Хризостом увећава монаштво и обнавља манастире. Већ 1953. године цело копоринско братство владика Хризостом премешта у манастир Тумане, а у копорински манастир доводи младе и образоване монахе. Један од најбитнијих догађаја за новију судбину манастира била је владикина одлука о претварању Копорина у женски манастир. Године 1958. у Копорин долазе девет монахиња из манастира Ћелије код Ваљева. За настојатељицу је постављена Сара Ђукетић. Под њеном управом, а касније и мати Серафиме, друге игуманије, и данашње мати Агније, манастир Копорин доживљава своју ренесансу: нов конак је направљен 1962, трпезарија 1966, зграда адаптирана у коначиште за народ 1969, главни конак 1977, дозидан анекс трпезарији 1988, „Прокин конак“ 1997...

Приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. Након детаљног антрополошког и палеопатолошког прегледа, који је извршио познати антрополог из Лондона Србољуб Живановић, закључено је да се ради о моштима Светог деспота Стефана. Касније је, детаљним ДНК анализама моштију пронађених у манастиру Манасија, утврђено да у Копорину ипак није био сахрањен Свети деспот Стефан. Свечани пренос моштију обављен је октобра...

Годинама монахиње ове светиње помажу паровима без потомства који лек својој муци траже у копоринској молитви. У манастир Копорин у Шумадији нероткиње из целе Србије, Црне Горе и Босне долазе по молитву за пород. Према причама монахиња није познат тачан број брачних парова који су захваљујући молитвама у Копорину добили децу. Годинама монахиње ове светиње помажу паровима без потомства који лек својој муци траже у копоринској молитви. Оне верују да нероткињама помаже један од највећих српских светаца – свети деспот Стефан Лазаревић, чије се мошти налазе у ћивоту у манастиру. „Познати сликар и иконописац из Београда добио је ћерку захваљујући нашој молитви. У знак захвалности урадио нам је једну велику икону, у чијем углу стоји девојчицино име“, испричала је једна од монахиња. „Много више је анонимних људи којима смо овде измолили пород. Јављају нам се редовно и посећују нас за велике празнике. Молитва коју чита наш духовник помаже свима који верују“, рекла је монахиња. Манастир има и извор лековите воде, који је, према предању, настао на месту где је деспот Стефан пао после рањавања. Вода се односи и чува попут богојављенске и даје се тешким болесницима. Највише је, ипак, верника који су овој светињи захвални због оствареног потомства. Они обавезно долазе сваког првог и петнаестог августа, у дане манастирских слава, како би се још једном поклонили свецу. Познатом певачу забавне музике на Хиландару су препоручили да са супругом долази на велике празнике у Копорин. Он је потом, како су рекле монахиње, добио две ћерке. Манастир је задужбина деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара, а посвећена је преносу моштију архиђакона Стефана. Изграђен је 1402. године, после Ангорске битке, а по стилу градње припада касној фази...

Wonderful ambience between Vrlika Plana and Smederevska Palanka, in a quiet environment, greenery ... like in Paradise. A small monastery, with holy water a few minutes from there, a path by which you see beautiful rabbits and peacocks, listen to the chirping of birds ... a little fun for children ... strange plants and many rosaries, a writer with prayers, crosses in different sizes and of different material. The morning and evening service exudes serenity. It smells...