Radovanje Grove — Attraction in Velika Plana Municipality

Радовањски луг је спомен комплекс, који се налази у столетној шуми у атару села Радовање. Спомен комплекс обухвата обележено место убиства и првобитан гроб вожда Ђорђа Петровића Карађорђа, цркву посвећену Светом архангелу Гаврилу, познату и под именом Црква Захвалница, недавно изграђени парохијски дом, летњу позорницу и улазну капију у Радовањски луг. После три године изгнанства, Карађорђе се са својим пратиоцем писаром Наумом Крнаром, 1817. године тајно вратио у Србију 1817. године, из Русије. На препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића склонио се у колибу од проштаца на трло Драгића Војкића у Радовањском лугу. По налогу Кнеза Милоша, који се бојао за своју власт, у рано јутро 13, односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завереници су секиром усмртили уснулог Карађорђа. Војвода Вујица Вулићевић који је учествовао у убиству, као чин покајања подигао је недалеко одавде у атару Старог Села своју задужбину, цркву брвнару Покајницу. Сахранили су га у гробу на сто корака од колибе према потоку, без главе, које су по наређењу кнеза Милоша одране, препариране и отпремљене у Цариград, да би се стекла наклоност и поверење Порте.Касније је је Карађорђево тело било више пута премештано и сахрањивано, да би најзад било сахрањено у династичкој задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу. Првобитни гроб вође Првог српског устанка је 1845. године обележена великим дрвеним крстом, а данас садржи мермерну плочу са текстом, велики дрвени крст и гвоздену ограду. На месту убиства Вожда Карађорђа 1920. године је положен камен темељац за спомен цркву посвећену Светом архангелу Гаврилу - цркву Захвалницу. Народ је цркву назвао Захвалница, у знак захвалности за сва дела вође Првог српског устанка. Подигнута је према пројекту архитекте Василија Андросова, као минијатура опленачке цркве. Представља једнобродну грађевину, димензија 13,58 x 10,53m, чији врх краси осмострана купола. Црква је зидана од опеке, у српско-византијском стилу, са оскудном архитектонском декорацијом. Унутрашњост храма је подељена на припрату, наос и олтарски простор, који се налази на месту где је...

Nedaleko od Velike Plane, u stoletnoj šumi u ataru sela Radovanje, nalazi se obeleženo mesto ubistva i prvobitan grob Vožda Karađorđa. Po povratku iz Rusije 1817. godine Karađorđe se uputio sa svojim pisarom Naumom Krnarom u Radovanje, gde su zanoćili na trlu Dragića Vojkića. Tu su ih sačekali Nikola Novaković i Vujica Vulićević i obojicu 13/25. jula 1817. godine ubili po nalogu Kneza Miloša. Vojvoda Vujica Vulićević koji je učestvovao u ubistvu, kao čin pokajanja podigao je nedaleko odavde u ataru Starog Sela svoju zadužbinu, crkvu brvnaru Pokajnicu. Na mestu ubistva Vožda Karađorđa 1920. godine je položen kamen temeljac za crkvu Zahvalnicu. Osvećenje spomen crkve sagrađene po projektu arhitekte Vasilija Androsova obavljeno je deset godina kasnije. Osnova crkve je trikonhos, a njeno stepenovanje masa naglašeno je kubetom na osmostranom tamburu sa kockastim postoljem. Fasade crkve izvedene su žutom fasadnom opekom. U crkvi je izložen izuzetno vredan portret Vožda Karađorđa u prirodnoj veličini, rad slikara Paje Jovanovića. Karađorđevo obezglavljeno telo, zajedno sa Naumom Krnarom počivalo je u Radovanjskom Lugu dve godine, da bi 1819. godine bilo preneto u Topolu. Naredne 1820. godine preneta je Karađorđeva glava iz Saborne crkve u Beogradu i položena uz telo. Danas ono počiva u mauzoleju dinastije Karađorđević na Oplencu, gde je preneto 1930. godine prilikom osvećenja crkve Svetog Đorđa, zadužbine kralja Petra I. Mesto prvobitnog Karađorđevog groba ispod starog hrasta obeleženo je velikim drvenim krstom i ogradom od kovanog gvožđa, a tokom 2005. godine je uređen plato sa pristupnom stazom i klupama. Izvor: Regionalni zavod za zaštitu spomenika...

После три године изгнанства, Карађорђе се са својим пратиоцем писаром Наумом Крнаром, 1817. године тајно вратио у Србију 1817. године, из Русије. На препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића склонио се у колибу од проштаца на трло Драгића Војкића у Радовањском лугу. По налогу Кнеза Милоша, који се бојао за своју власт, у рано јутро 13, односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завереници су секиром усмртили уснулог Карађорђа. Војвода Вујица Вулићевић који је учествовао у убиству, као чин покајања подигао је недалеко одавде у атару Старог Села своју задужбину, цркву брвнару Покајницу. Сахранили су га у гробу на сто корака од колибе према потоку, без главе, које су по наређењу кнеза Милоша одране, препариране и отпремљене у Цариград, да би се стекла наклоност и поверење Порте.[3] Доцније ће Карађорђево тело је било више пута премештано и сахрањивано, да би најзад било сахрањено у династичкој задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Првобитни гроб вође Првог српског устанка је 1845. године обележена великим дрвеним крстом, а данас садржи мермерну плочу са текстом, велики дрвени крст и...