Etno park "AVLIJA", selo Glušci u Mačvi — Hotel in Bogatic Municipality

We only visited the restaurant, so I can't comment on the rooms.

The food and the service in the restaurant are good, you probably won't be blown away, but you also won't be disappointed. They have a good selection of both food and drinks, and the prices are affordable. I wasn't too impressed by the coffee, but that is probably a personal preference.

The setting is also nice, there is a big yard with lots of things to see, and a very friendly dog to pet. One thing that we found very upsetting, however, were three rabbits in a cage, with no food or water. I don't understand why they are being kept like that, it seems...

Одвајкада, у срцу мачванске равнице, налази се село Глушци а сада у њему и сеоско туристичко домаћинство етно парк „АВЛИЈА“ које представља једну врсту музеја на отвореном и затвореном.

У амбијенту, који нас враћа у живот српског села пре два века, налази се етно ресторан "Лазарева крчма", стална музејска поставка, конак за госте, падок са коњима и многи други експонати и садржаји који госту осим добре домаће хране квалитетно употпуњују време проведено овде.

Због свог садржаја, „Авлија“ је такође нека врста слободног парка савршено погодна за опуштајући породични дан.

Шабац и Сремска Митровица удаљени су само 20, а Богатић 4 км.

Покушајте себе замислити у амбијенту пре два века, ту не можете заобићи велику мачванску равницу. Како данас богату пшеницом, кукурузом, тако и некад богату исконском традицијом српског духа и гостољубивости. Некада је била богата живим слободарским духом писца Јанка Веселиновић, духом ратника Хајдук Станка, Стојана Чупића (Змаја од Ноћаја), Зеке Буљубаше, а касније сликара Милића од Мачве. Његов живот уписан је у сваку слику која одише мирисом мачванског села.

Сада је богатија и за сеоско туристичко домаћинство „Авлија“ које ће свима бити драго огњиште, место топлине, пријатељства и љубави!

Поштовани гости, путници намерници : Добро дошли у сеоско туристичко домаћинство „ Авлија“ и ресторан...

Veliko razočarenje. Jedan konobar u celom objektu plus terasa. Čovek je stizao da posluži goste jer nije bilo gužve. Umesto vina doneo sok od zove. Ok, pogresila šankerica. Porcija mešanog mesa sadrži piletinu, panglovan batak i pileći file pola od ukupne gramaže, oko 400-500 gr. Nije bilo rebaraca svinjskih kao ni slanine, što je navedeno u meniju. Na pitanje konobaru, zašto ima premnogo piletine u mešanom mesu, odgovorio je da nema trenutno rebaraca svinjskih u kuhinji. Konobar nas nije upoznao i nije nam skrenuo pažnju na to prilikom naručivanja. Jer da smo znali tu informaciju ne bi to jelo naručili. Ovako nam je uvalio šta je hteo. U objektu ne postoji klima uređaj ili ga mi nismo videli ili,, osetili,, da radi. Mušica je bilo u tako velikom broju, tako da smo morali da neprekidno mašemo iznad jela. Pitam se samo kako bi maestro Saša Mišić iz,, Paklene kuhinje,, reagovao na sve ovo. Naravno u kuhinju nismo ulazili, ne daj Bože šta bi tamo našli. Sve u svemu jedna obična seoska kafana, u poplavi etno restorana. Od etno parka nije ni...