Романија је планина за коју се обично каже како је смјештена географски у источном дијелу Босне и Херцеговине, иако је она, рељефно гледано, природни југоисточни наставак планинског низа средњобосанских планина које се пружају у смјеру СЗ-ЈИ од Раван-планине (код Зенице), паралелно с долином ријеке Босне на њезином току од Рајловца према Зеници, преко сарајевског Озрена, на којега се наставља управо Романија. Озрен (сарајевски) тако се налази сјеверозападно од Романије, док се јужно од ње простире дугачак масив Јахорине, у источној Босни.
Романија се налази југозападно од градића Соколца, сјевероисточно од Пала те источно од Сарајева. Највиши врх је Велики Лупоглав с надморском висином од 1652 м. Препознатљиво обиљежје Романије је велика стјеновита баријера чији поједини дијелови носе имена: Равна стијена, Орлова стијена, Црвена стијена, Црна стијена, Дјева стијена (Дјевојачка стијена) и Велика стијена.
На ивици јужног гребена, изнад Пала, налази се Новакова пећина, у којој се према народној предаји крио Старина Новак са својим синовцем Грујицом и осталом хајдучком дружином. На западној страни, изнад села Мокро, налазе се Црвене стијене.
На западној падини Романије извире ријека Мокрањска Миљацка, која удружена с Паљанском Миљацком, као Миљацка тече према Сарајеву.
У дословном пријеводу Романија значи "земља Римљана". Ово је име вјеројатно настало у раном средњем вијеку доласком Славена и Авара почетком 7. стољећа на ове просторе.
Они су порушили римске градове и све трагове Ромејског царства, а романизирано становништво из тих насеља повукло се на Романију, и наставило слободно живјети са својим стадима. Њих су остали становници временом назвали Власи, а планину по њима Романија, јер су они себе звали Ромањи.
Највиша тачка ове планине је Велики Лупоглав са надморском висином од 1652 метара. Подно Романије се налази општина Пале, на југу је планина Јахорина, а на истоку мјесто Гласинац.
На јужној страни, изнад Пала, налази се чувена Новакова пећина, док се на западној страни Романије, изнад Мокрог, налазе познате Црвене стијене.
Романија је постала и атрактивна туристичка дестинација која у посљедње вријеме, захваљајујући новом туристичком садржају, привлачи велики број посјетилаца.
Ако сте заљубљеник у природу, висине, адреналинске спортове, ово је прича за вас.
Туристичка организација града Источно Сарајево и Градска развојна агенција реализовале су током 2020. године пројекат Виа Ферата „Соколов пут“ на Црвеним стијенама, финансиран средствима Европске уније, који је знатно обогатио туристичку понуду Романије.
Локација Црвених стијена сада је много приступачнија и за оне који нису љубитељи планинарења, али воле природу и хоће да уживају у прелијепом погледу са ове планине.
Полазна „станица“ ферате која је укупне дужине од 350 метара налази се у самом подножју Црвених стијена, до које вам је од планинарског дома „Гласинца“ потребно око 20 минута хода кроз шуму. Од почетка до краја ферате, до успона на сами врх Црвених стијена, потребно је око сат и тридесет минута.
Фератом могу да се крећу углавном психофизички спремни планинари, али све је више рекреативаца који желе да испробају овај адреналински садржај. Они на услузи имају професиналне водиче који их их обучавају како се користи сертификована опрема за ферату, а потом их прате...
Read more
Learn more insights from Wanderboat AI.
