Church of the Holy Archangels Michael and Gabriel — Local services in Bonyhádi járás

На месту манастира Грабовац раније је постојао Бенедиктински католички манастир из 14. века, а чији се остаци и данас могу видети код постојећег манастирског гробља. Најстарији помен тог манастира је из 1585. године, и реч је о доласку братства. Садашњи манастир Грабовац су основали 1587. године монаси манастира Драговића у Далмацији, игуман Пајсеј, са братијом, Евстатијем, Серафимом, Герасимом и Дионисијем. Разлог њиховог доласка у “унгарску земљу” описао је отац Пајсеј у Грабовачком летопису - рукописаној књизи, овим речима: “ В Далмацији бист тагда при реченом нашем монастиру Драговиче глад крепка, да опште не хотели би, нужда нам бист изити в сију земљу глада ради прекормити се ”. Било је то у доба Турске владавине Уграском, када је ова област припадала Будимском ејалату, а Сексардском санџаку. Испрва су драговићки монаси сматрали да је њихов боравак у овом крају привремен, међутим грабовачки Срби су драговићке монахе задржали због свештених потреба. Они су већ 1587. године подигли дрвену црквицу, а касније и скромне конаке. Овај скромни манастир страдао је два пута крајем 17. века. Први пут 1684 . године, када су Турци, који су се повлачили од Беча и Будима, убили игумана и неколико монаха. Други пут 1703. године, када су куруци Фрање Ракоција манастир опљачкали и спалили до темеља. До 1711. године манастир је био пуст, када су се вратили избегли монаси. Данашње манастирске зграде и црква изграђени су у раздобљу 1736-41. године, у стилу барока. Ктитор новог храма био је поред народа, понајвише епископ Будимски, Василије Димитријевић. Темпло је дуборезачки рад у барокно-класицистичком стилу дело Арсенија Марковића. Иконописац епохе барока Василије Остојић из Новог Сада, осликава монументални иконостас у манастирском храму Грабовца 1768. године. (или до 1787) Зидни живопис је рад Андреја Шалиста и Франца Флоријана Хофмана из 1785. године. Градња садашње барокне цркве посвећене Архангелу Михајлу почела је 1736. године у време будимског епископа Василија Димитријевића. Првобитна намера је била да обнове стару. Манастир је после II светског рата национализован и дужи период коришћен за смештај старих лица и пензионера. Коначно, 1994. године је враћен Српској православној цркви. Богата манастирска библиотека (са 900 књига - 1905.) са већим бројем рукописних књига, архива и богослужбени сакрални предмети и иконе чувају се у музејској збирци у Сентандреји. Манастир је живео све до 1974. године, када је из њега отишао и последњи монах. Манастир је остао и без монаха јер је игуман Алексеј Бабић умро 1974. године. Манастиром је 1981. године управљао прота Радован Степанов из Мохача. Сваке године у најближој недељи пред Петровдан отварају се манастирска врата. Одржава се традиционални сабор на који стижу Срби из целе Мађарске. Двадесет година касније, са задатком да оживе ову светињу, послате су монахиње Христина и Марија. Ове две времешне монахиње су тешком муком, од зуба времена отимале ова здања. Манастир од 2010. године има још једног члана, то је јеромонах Пантелејмон Рат који је дошавши са Свете горе, декретом Владике Лукијана, постављен за настојатеља ове свете обитељи. Настојатељ манастира Пантелејмон који је преминуо 2016. године и сахрањен поред манастирске цркве ће остати упамћен по реновирању хиландарског пристаништа Јовањица и грабовачке манастирске цркве и конака. На прагу 21. века постоји манастирски храм подигнут још 1741. године, са звоником призиданим 1761. године. Манастирска порта садржи четири стара споменика, од којих су два уграђена у спољашњи зид а односе се на заслужне покојнике из Дунафелдвара и Сександа. У оквиру манастирског комплекса, на једном брегу су два гробља: монашко и сеоско. Монашко гробље је старо и вредно, ту се налазе споменици из 18. века са 36 комада од пешчара. Сеоско гробље има споменике из каснијег периода, - шест из 19. века, од трошнијег су материјала, запуштено је и зарасло у траву и шикару. Године 2019. обновљено је манастирско монашко братство. Старешина српског православног манастира је...

a Tolna megyei Völgység „világtól elzárt”, erdővel borított dombok között ékszerként bújik meg Grábócon a Szent Mihály és Gábriel Szerb Ortodox kolostor és templom. A környéken csupa csoda természeti szépség érték. Szálkáról csupán egy 4 km-es erdei út vezet át ide miután kicsobogtad magad a selymes Szálkai tóban, ami ráadásul a Dél Dunántúli Kék Túra útvonala. Amint kiérsz nyári zápor után homokba és agyagba tapadt erdőből el ne menj a kolostor mellett, hanem térj be mint megfáradt vándor a kolostorba. Kulacsodat töltsd meg a bővízű forrás zamatos szentvizéből, öblögesd le vele az út porát kicserepesedett torkaszakadtádból, majd tisztelettudóan csattogj be a gyönyörű templomajtóig, hogy aztán bebocsátást nyerhess e díszes szentélybe. Hagyj magadnak időt, hogy elmerülhess a díszes festményekben, a templom történetében, melyet több nyelven is elolvashatsz. Ha közben bekukkant egy apáca, ne ijedj meg vastag keretes szemüvegétől, mert csak segíteni jött, ha értesz a nyelvén ortodoxul. Magával ragad a hely és a nagy csendben szinte hallod az ortodox liturgiák férfi kórusának szőrszál borzongató öblös hangját. Elképzeled magányodban a szertartás tömegét, ahogy egymáshoz szorulnak az emberek, miközben a pópa elsuhan mellettük a Szentélybe hova csak felszentelt ember teheti be a lábát. Örökre szóló élmény a templom és a kolostor e pompás...

A grábóci szerb ortodox templom és monostor, amely a 40 hazai szerb templom közül a legszebben díszített és az egyetlen, amely kupolás. 400 évig éltek szerzetesek ezen a helyen. Az első templom fából készült itt egy bizánci monostor romjai közelében 1580-ban. A második templom már kőből és márványból készült 1587-ben. Az itt élő 60 dalmát szerzetest 1667-ben a törökök lemészárolták, s a templomot lerombolták. 1711-ben épült újjá, majd 1736-ban kibővítették. Az utolsó itt élő szerzetes 1974-ben halt meg. A nyolcvanas években felújították az egész komplexumot. 1994 óta pedig női monostorként működik. Egy idős apáca él itt, ő mutatja be a templomot, aki nem tud magyarul. De megoldottuk! Van gugli fordító, aki a barátunk... :-) A homlokzaton, a bejárat fölött Szent Mihály arkangyal ikonszerű képe látható, mert az ő védelmét kérték a templomra. A belső tér egyszerűen gyönyörű! És a környéke is példásan rendben van tartva. Mellette egy kis forrás, amely fölé kis kápolnát emeltek, itt is láthatók ikonok. A víz isteni, egész évben 8 fokos. És majdnem elmentünk Grábóc mellett... ami egy rettentően szegény falu. Ennek a közepén van ez a hely és potom pénzért megnézhető. De szerintem sokan - hozzánk hasonlóan - azt sem sejtik, hogy a világon van. Aki Pécs környékén jár nézze...