Pančevo Bridge — Local services in City of Belgrade

The Pančevo Bridge is an important road and rail bridge in Belgrade, Serbia, spanning the Danube River. It connects the city center of Belgrade with its northern neighborhoods and the town of Pančevo. Here are some key points about the Pančevo Bridge:

History The original bridge was constructed during World War II by German forces and opened in 1946. The bridge was heavily damaged during NATO bombings in 1999 but was later repaired and restored to functionality. Design and Structure It is a steel truss bridge with both road and rail transport capabilities, making it a vital multi-modal connection. The total length of the bridge is approximately 1,526 meters (5,006 feet). Function and Importance The Pančevo Bridge serves as a critical link between Belgrade and areas to the north and east, including Vojvodina and the Banat region. It is particularly significant for freight transport due to its rail line. Traffic The bridge is known for being one of the most congested in the city due to its mixed usage by cars, buses, trucks, and trains. Future Developments There have been ongoing discussions about building additional bridges over the Danube in Belgrade to ease the traffic load on the Pančevo Bridge. The Pančevo Bridge holds cultural and historical importance, reflecting Belgrade's resilience and strategic role as a crossroads in...

Панчевачки мост је један од два моста преко Дунава на територији града Београда. Првобитни мост је пуштен у саобраћај 1935. и носио је име краља Петра Другог. Реновирање моста урађено је 1966. године када је добио садашњи изглед. Панчевачки мост су градила немачка предузећа Сиеменс-Баунион ГмбХ из Берлина (стубови) и фирме Деутсцх-Луxембургисцхе Бергwеркс- унд Хüттен-АГ (Дортмунд) и део је послератних репарација Србији. Првобитно је требало да буде само железнички мост са два колосека и конзолом за друмски саобраћај. Већим делом је био завршен већ 1934, када су га сељаци прелазили пешице, ако им жандарми то дозволе, а ускоро су прелазили и аутомобили. Прва локомотива је прешла преко моста 12. априла 1935.

Мост је пуштен у саобраћај 10. новембра 1935. под називом Мост Њ. V. Краља Петра II. Истог дана је прошао и први воз од Београда ка Панчеву, отворена је и нова трамвајска пруга Споменик - Мост Краља Петра II - Ново гробље. Пут између Београда и Панчева је пуштен у саобраћај крајем 1937, формално предат у мају 1938. Отварање земунског и панчевачког моста било је већ 1935. велики ударац за речни превоз.

Током Другог светског рата мост је срушила Југословенска војска, у ноћи између 10. и 11. априла 1941, са намером да успори напредовање нациста. Мост је обновљен 1946, а први воз преко њега је прешао 7. новембра исте године док је друмски део пуштен у саобраћај за најзначајнији празник ондашње Југославије 29. новембар.

Панчевачки мост је надограђен 1966. године и тада је добио данашњи изглед. На конкурсу за надоградњу победио је пројекат чувенога инжењера и професора Љубомира Јевтовића:

Масивни речни стубови су проширени на врху, тако да је омогућено ослањање новог паралелног моста, осовински удаљеног од постојећег (старог) 7,53 метра. Изградња новог моста паралелно с постојећим није ометала саобраћај, што је донело огроман добитак у времену. Када је нови мост завршен, за кратко време уклоњен је стари, а на његово место, јаким хидрауличким пресама нови мост је нагуран у пројектовану осовину. То је било ремек-дело нашег неимарства, коме се својевремено цела Европа дивила.

Мост има по две траке у оба правца за друмски саобраћај и два колосека за железнички саобраћај.

Цела дужина моста са бетонским вијадуктом и инундационим мостом износи 1526,4 m. Главна конструкција моста дуга...

Одмах након ослобођења, нове власти су желеле да мост што пре санирају, али је реконструкција стално одлагана због обима пројекта. Да би се ствари убрзале, југословенска влада је затражила помоћ од владе Совјетског Савеза. Влада Совјетског Савеза је 27. септембра 1945. године задужила свој специјални грађевински део. Реконструкција моста почела је 1945. године узводно од остатака порушених потпорних стубова. Планове је израдило 50 совјетских инжењера на челу са Владимиром Головком, генерал-потпуковником техничких трупа Црвене армије. Главни инжењер је био Николај Колоколов. Колоколов је израдио план реконструкције који је требало да буде извршен за само годину дана, пошто је Влада ФНРЈ проценила да ће за завршетак посла бити потребне три године.10

Наређења Јосифа Стаљина су била да се гради провизорни прелаз, а не скупи железнички мост, али га је Јосип Броз Тито убедио да треба изградити прави мост. Дана 7. новембра 1946. године, први воз је прошао преко новог моста, а редован друмски саобраћај је почео три недеље касније, 29. новембра. Првобитно га је Тито назвао Мост Црвене армије.[19] Године 2020. године откривено је да, упркос популарној употреби назива Панчевачки мост од стране грађана и службеној употреби градске управе, назив „Мост Црвене армије“ никада није званично промењен или се папирни траг изгубио у времену.[20] Тако да: "Слава Богу что есть Россия. И Русские. Но. Слава Богу...