Željin — Local services in City of Kraljevo

Жељин је планина у централној Србији између доњег Ибра, Копаоника, и Гоча. Спада у групу Копаоничких планина. Развође је изворишног дела Расине, притоке Западне Мораве и Јошанице и Гокчанице, притока Ибра. Највиши врх се налази на 1.785 м. У прошлости се на Жељину вадила оловна руда. Обилује радиоактивним минерални изворима и има богат шумски прекривач. Познат је термални минерални извор у Јошаничкој бањи са температуром воде од 48° до 80 °С. Сама планина је релативно приступачна и може се освојити из доста различитих праваца. Најчешћи правци су из Митровог Поља преко Врање стене, са превоја Караула у месту Плоча (на регионалном путу 119 Александровац-Јошаничка Бања), као и из места Рокци и Јелакци (такође се налазе на путу Александровац-Јошаничка Бања). Још један погодност за кретање је та што постоји доста планинских шумских путева (треба обратити пажњу на оријентацију). Постоје планинарске маркације из више различитих места (које нису посебно систематизоване) али све воде на врх Жељина. Из Митровог Поља и са превоја Караула до „шумске куће“ се стиже за око 2 до 3 сата.[1] Као оријентир се често користи „Шумска кућа“ која се налази око два сата хода од врха, а одакле постоје нетипичне плаве ознаке у виду троуглова, стрелица и назива (које је урадила полиција, јер у близини има свој центар). После око 1.5 сати излази се из шуме долази се на чистину одакле се виде оба врха. На том делу често дува јак ветар и захтева брз излазак и силазак са врха, међутим лети је то поље боровница па успон и силазак могу да...

Predeo kao iz bajke. Bujna vegetacija, puno izvora i potoka. Od sela Ploča, tačnije od crkve svetih apostola Petra i Pavla se do vrha Željina prolazi uredjenom i sveže markiranom stazom, dugom oko sedam kilometara. Staza je lagana, sve do par kilometara od vrha kada kreće jači uspon. Usput se prolazi pored mnoštva malinjaka, uredjenih izvora i polja divljih borovnica, prošaranim listopadnom šumama i četinarskim šumarcima. Kilometar pred vrh se izlazi iz šume na prostranu livadu. Staza se odvaja na prevoju Sedlo. Levo se ide na nižu Pločku čuku sa koje se najbolje vidi Kopaonik, a desno od Sedla staza vodi do više, Rogavske čuke (1785 m), sa mestimično stenovitom podlogom. Sa nje pogled "puca" na planine Radočelo, Čemerno, Stolove, Goč, Jastrebac, Gledićke planine... Vidi se i zapadno Pomoravlje, Kruševac, Aleksandrovac... Svako ko voli prirodu i planinarenje treba obavezno da poseti...

Najviši vrhovi Željina zovu se Rogavska čuka visoka od 1785 metara nadmorske visine i Ploška čuka, sa visinom od 1779 metara. Vetrovi sa Prokletija, Kopaonika i Hajle, u svom prodoru ka severu, konačno će biti obuzdani oko najviših vrhova planine Željin. Otuda, Željin će stalno biti izložen olujama, ali zato neće dozvoliti da vetrovi i oblaci prodiru u Župu aleksandrovačku. Željin će od studeni i izmaglice čuvati blagorodnost Župe, zbog čega će u ovom kraju oko Aleksandrovca izdašno uspevati vinova loza, a vredni Župljani spravljaće izvanredno pitka vina, nadaleko čuvena po...