Memorial Ossuary, Cer — Local services in City of Loznica

Između 15. i 19. avgusta 1914. godine na ovim prostorima vođena je čuvena Cerska bitka , u kojoj je srpska vojska odnela prvu savezničku pobedu u Velikom ratu nad daleko nadmoćnijom austrougarskom vojskom.

Najzaslužniji za ovu pobedu je Stepa Stepanović , koji je, videći taktički značaj Cera za odbranu od predstojeće austrougarske ofanzive, samoinicijativno odveo tamo svoje trupe da zauzmu položaje na njegovim vrhovima. Krećući se prema vrhu, Srbi su se bukvalno sudarili sa neprijateljskim vojnicima koji su već tokom noći počeli da kopaju rovove i tako otpočela bitka koja će u naredna četiri dana koštati više od deset hiljada života sa obe strane, ne računajući civilne žrtve. Srpska pobeda je nakratko odbila ofanzivu Austrougarske, a za zasluge u strategiji Stepa Stepanović je unapređen u čin vojvode.

U selu Tekeriš podno Cera posle bitke je sahranjeno oko tri i po hiljade srpskih boraca, a na tom mestu je posle rata podignuta spomen kosturnica koja danas predstavlja centralni kompleks posvećen Cerskoj bici. .

U okviru kompleksa nalazi se i mali muzej sa fotografijama i predmetima vezanim za Cersku bitku, uključujući uniforme srpskih i austrougarskih vojnika, nekoliko komada oružja, odluku o promociji „generala Stepana Stepanovića“ , kao i čuveni tekerijski peškir , koji je tema jedne od najdirljivijih priča iz Velikog rata.

Naime, vojnik po imenu Mileta Milutinović ranjen je u obe noge i nekako je uspeo da dođe do kuće na obroncima Cera. U kući nije našao nikoga, a tražeći čime da previje rane, našao je sanduk sa djevojačkom odjećom odakle je uzeo dva peškira. Jedan od ta dva peškira uspeo je da sačuva kroz albansku kalvariju i proboj Solunskog fronta do kraja rata, ali nikada nije pronašao "devojku" Persu Spajić da bi joj ga vratio, jer je ona ubrzo umrla. rat... Punih šezdeset godina nakon Cerske bitke, Mileta je uspeo da pronađe Persine potomke i da im preda peškir, a oni su ga poklonili Narodnom muzeju u Šapcu, u čijem je...

У току И светског рата, 1914. године, на планини Церу вођена је жестока борба између српске и аустроугарске војске. Одлучујућа битка одиграла се на Текеришу, селу на југоисточним огранцима планине Цера, у времену од 15. до 19. августа. Српска војска извојевала је победу над аустроугарском, одлучујућу у Церској операцији. Србија је имала 16.304 борца избачена из строја, а аустроугарска 25.000.

Спомен-костурница, откривена 28. јуна 1928. године, а налази се у центру села. У њој је сахрањено око 3.500 српских војника као и изгинули Чеси, припадници 28. прашког пука, који су са песмом “Хеј Словени” кренули према српским положајима да се предају. Аустријанци, у чијем саставу су били чешки војници, десетковали су их.

Спомен-костурница је у форми природне стене висине 10 метара. У њеним темељима су сахрањени посмртни остаци палих ратника. На врху споменика је орао раширених крила, који у кљуну држи ловоров венац. Са предње, западне стране пирамиде налази се штит са крстом, четири оцила, круном, датумом „18. август 1914 .“ и текстом „Ваша дела су бесмртна“.

На постаменту је постављено седам спомен плоча са посветама и ликовима војводе Радомира Путника и војводе Степе Степановића. Споменик је пројектовао архитекта Бојић. Северно од костурнице налази се некадашња капела, у коју је после другог светског рата Народни музеј из Шапца поставио изложбу о Церској бици. Испред улаза у Музеј постављене су, 1989. године бисте војвода Радомира Путника, Степе Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића. На улазу у комплекс је подигнута и спомен-чесма од камена са клупама и порцеланском сликом војводе Степе Степановића. Конзерваторски радови су обављени 1964, 1989 и...

Време посете: почетак маја 2021. год. На ово историјско место долази се циљано, испуњени поносом, али скрушено. О овом месту и шта оно представља, учили смо у школи, слушали приче, гледали филмове,... Када смо тамо, у ушима нам одзвања "Марш на Дрину" (скоро па српска химна) и можда стихови Милоја Поповића: ..."Пој, пој Дрино, причај роду ми Kako смо се храбро борили певао је строј, војевао се бој крај хладне воде Kрв је текла Kрв се се лила Дрином због слободе." После доброг пута, сачекала нас је дивна и предана кустоскиња. Њене речи су биле потресне а наше главе, са поштовањем, погнуте. Када погледате музејску збирку, све је инспиративно, али "Текеришки пешкир" је нешто изузетно. Говори много о нама, традицији, љубави, поштењу, моралу, поносу,... Да ли су те особине још увек у нама? Дођите и замислите се...