Према последњој вољи имућног сомборског земљопоседника Стевана Екема Коњовића (1828-1910), који је Српској православној црквеној општини у Сомбору оставио завештање, са 110 јутара земље и 80.000 круна готовине, подигнута је, крај Великог православног гробља у Сомбору, његова задужбина – капела Св. архиђакона Стефана. Изградњу задужбине привремено је спречило избијање Првог светског рата, а након рата Патронат за изградњу задужбине поверио је израду архитектонског пројекта сомборском инжењеру Светозару Кротину. Изградња капеле Св. архиђакона Стефана трајала је од 1928. до 1933. године, а извођач је био Нандор Анђал, грађевински предузимач из Сомбора. Унутрашње уређење задужбине завршено је до 1938. године. Средства потребна за завршне радове на опремању задужбине обезбедио је утицајни сомборски адвокат др Ненад Бугарски. Истовремено је подигнут и засебан звоник, који је удаљен од капеле. Капелу је 1933. г. осветио владика бачки др Иринеј Ћирић. Задужбина Стевана Коњовића по завршетку изградње и епископ бачки др Иринеј Ћирић, који је 1933. г. осветио задужбину Коњовићева задужбина сазидана је у српско-византијском стилу, фреске је живописао Владимир Предојевић, а иконостас је сликао руски сликар Борис Сељанко. Када су завршени спољашњи и унутрашњи радови, за настојатеља капеле постављен је архимандрит Стефан Илкић, један од најумнијих и најобразованијих сомборских свештеника у 20. веку, а за црквену славу одређен је, према завештању ктитора, дан Преноса моштију св. архиђакона и првомученика Стефана (2/15. август). Непосредно поред задужбине Стевана Коњовића сахрањивани су борци совјетске Црвене армије, бугарске војске и југословенских партизанских одреда, погинули у завршним бробама другог светског рата, највише у Батинској битки, новембра 1944. године. Задужбину Стевана Коњовића бачки владика Никанор прогласио је 1963. г. за манастир Св. архиђакона Стефана. Њиме је прво управљао намесник, а затим, од 1997. године, игуман, али манастир није имао своју монашку заједницу. Темељна обнова већ запуштене капеле урађена је током друге половине деведесетих година 20. века (од 1997. до 2001. године), уз свесрдну помоћ бројних сомборских институција и појединаца. Обновљени храм осветио је 2002. г. владика бачки др Иринеј Буловић. Након упокојења дотадашњег игумана манастира Св. Стефана (2005), нови није именован. Од краја 2005. г. богослужења у манастиру Св. архиђакона Стефана обавља свештенство двеју сомборских православних цркава, које је преузело и бригу о одржавању...
Read moreZemljoposednik Stevan Konjević ostavio je zaveštanje da se izgradi njegova zadužbina - kapela Sv.arhiđakona Stefana. Izgradnja je trajala od 1928 do 1933 godine. Zadužbinu Stevana Konjevića bački vladika Nikanor proglasio je 1963 za manastir Sv.arhiđakona Stefana. Temeljna obnova već zapuštene kapele urađena je pred kraj dvadesetog veka ( od 1997 do 2001 godine). Obnovljen hram osvetio je 2002 godine vladika bački...
Read moreUnique and peaceful place at the border of Sombor. Polychromatic architecture , inspiring of...
Read more