Uvac Special Nature Reserve — Local services in Nova Varos Municipality

Специјални резерват природе "Увац" је природно добро од изузетног значаја, тј. природно добро I категорије. Налази се у југозападној Србији у оквиру Старовлашко – рашке висије. Окружен је планинама Златар, Муртеница, Чемерница, Јавор и Јадовник и захвата површину од 7543 хектара. Око 2/3 резервата се налази на територији општине Нова Варош, док се 1/3 налази на територији општине Сјеница. Минимална надморска висина резервата је 760 м, а максимална 1322 м.

Централну морфолошку целину резервата представља кањонска долина реке Увац са долинама њених притока. Воде реке Увац, дубоко су усекле своје корито у кречњачке стене и формирале сужене клисурасто – кањонске долине са високим, стрмим кречњачким литицама. Просечна дубина долина је између 200 и 300 м, а максимална до 350 м.

Посебна вредност кањонских делова долине су укљештени меандри. Ртови меандара у околини села Лопиже имају релативну висину од око 100 м. Меандри Увца су већ препознатљива слика из југозападне, али и целе Србије – сигурни смо да ће их, у годинама које следе, посетити бројни посетиоци из целог света.

Околина је са скаршћеним површинама у којима су бројни крашки облици: крашке површи, увале, вртаче, окапине, пећине и јаме. Белоглави суп је врста орла лешинара, импозантне величине, распона крила и до 3 метра што га чини моћним летачем чији лет су истраживали и научници - аеронаутичари и примењивали при конструкцији летелица. Његова улога у ланцу исхране у екосистему је јединствена и незаменљива - искључива храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин чини ''природну рециклажу''.

Ова ретка врста након Другог светског рата је била пред изумирањем. Захваљујући ентузијазму локалног становништва и орнитолога Биолошког института из Београда и проглашењем Специјалног резервата природе "Клисура реке Увац", 1971. год. од стране ресорних министарстава, белоглави супови су сачувани од потпуног изумирања. Ипак, 1990. године на територији Увачких језера преживело је само 10-ак јединки белоглавог супа. 1994. године организовано је хранилиште Манастирина, на које се износе тела угинулих животиња која су искључива храна ове врсте. Доследним спровођењем програма исхране (годишње се у "ресторан белоглавих супова у природи" изнесе око 250 тона хране и кланичног отпада) и пре свега залагањем чувара заштићеног подручја запослених у Резерват Увац д.о.о. из Нове Вароши (привредно друштво које се стара о СРП ''Увац'') бројност белоглавих супова се до данас повећала на око 110 гнездећих парова (у кањону Увца и кањону реке Милешевке), односно 450-500 јединки. Тако је колонија ове јединствене врсте птица постала највећа на Балкану и једна од највећих у Европи.

Вредно је и значајно истаћи чињеницу да су се на подручје резервата у претходних неколико године вратиле још две врсте орлова лешинара које су некада настањивале ово подручје. Реч је о црном лешинару (''суп старешина'' – Aegypius monachus) и белој кањи (Neophron percnopterus). Камера која се налази на хранилишту их је више пута забележила, као и фотоапарати чувара природе и орнитолога који обилазе ово подручје. Искрено се надамо и верујемо да ће се ове прекрасне птице вратити на Увац у већем броју, ''пун пансијон обезбеђен!'' (мир и храна) – на радост љубитеља природе, птица посебно, из целе Србије, али и региона, Европе и света.

Поред наведених лешинара (белоглави суп, црни лешинар, бела кања), подручје Увца и околине у прошлости је насељавао још један лешинар – орао брадан ("костоберина" –...

Специјални резерват природе "Увац" је природно добро од изузетног значаја, тј. природно добро I категорије. Налази се у југозападној Србији у оквиру Старовлашко – рашке висије. Окружен је планинама Златар, Муртеница, Чемерница, Јавор и Јадовник и захвата површину од 7543 хектара. Око 2/3 резервата се налази на територији општине Нова Варош, док се 1/3 налази на територији општине Сјеница. Минимална надморска висина резервата је 760 м, а максимална 1322 м.

Централну морфолошку целину резервата представља кањонска долина реке Увац са долинама њених притока. Воде реке Увац, дубоко су усекле своје корито у кречњачке стене и формирале сужене клисурасто – кањонске долине са високим, стрмим кречњачким литицама. Просечна дубина долина је између 200 и 300 м, а максимална до 350 м.

Посебна вредност кањонских делова долине су укљештени меандри. Ртови меандара у околини села Лопиже имају релативну висину од око 100 м. Меандри Увца су већ препознатљива слика из југозападне, али и целе Србије – сигурни смо да ће их, у годинама које следе, посетити бројни посетиоци из целог света.

Околина је са скаршћеним површинама у којима су бројни крашки облици: крашке површи, увале, вртаче, окапине, пећине и јаме.

Пећине су бројне и по величини варирају од поткапина до једног од највећих до сада познатих пећинских система у Србији, а то је Ушачки пећински систем чија дужина до сада истражених канала износи 6.185 м. Ушачки пећински систем се састоји од две пећине – Ушачке и Ледене, као и јаме Бездана која их спаја. Вредно је истаћи и друге пећине као што су: Тубића пећина, пећина Дуруља, Баждарска пећина... Све ове пећине одликује богатство пећинског накита таложеног из прокапних вода у виду сталактита, сталагмита, стубова, драперија, стакластих иглица...

Специјални резерват природе "Увац" издваја присуство око 130 врста птица. У најзначајније спада белоглави суп (Gyps fulvus) – једна од две преостале врсте лешинара које се данас гнезде на подручју Србије.

Белоглави суп је врста орла лешинара, импозантне величине, распона крила и до 3 метра што га чини моћним летачем чији лет су истраживали и научници - аеронаутичари и примењивали при конструкцији летелица. Његова улога у ланцу исхране у екосистему је јединствена и незаменљива - искључива храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин чини ''природну рециклажу''.

Ова ретка врста након Другог светског рата је била пред изумирањем. Захваљујући ентузијазму локалног становништва и орнитолога Биолошког института из Београда и проглашењем Специјалног резервата природе "Клисура реке Увац", 1971. год. од стране ресорних министарстава, белоглави супови су сачувани од потпуног изумирања. Ипак, 1990. године на територији Увачких језера преживело је само 10-ак јединки белоглавог супа. 1994. године организовано је хранилиште Манастирина, на које се износе тела угинулих животиња која су искључива храна ове врсте. Доследним спровођењем програма исхране (годишње се у "ресторан белоглавих супова у природи" изнесе око 250 тона хране и кланичног отпада) и пре свега залагањем чувара заштићеног подручја запослених у Резерват Увац д.о.о. из Нове Вароши (привредно друштво које се стара о СРП ''Увац'') бројност белоглавих супова се до данас повећала на око 110 гнездећих парова (у кањону Увца и кањону реке Милешевке), односно 450-500 јединки. Тако је колонија ове јединствене врсте птица постала највећа на Балкану и једна од...

We took the hiking path from place Krstac to the viewpoint Molitva (7km one way). According to the description and ratings we read, the path was easy. However, i do not recommend hiking unless u r physically fit and mentally ready to climb 7km on a mostly rocky path. The other thing is, if u decided on hiking one way, there is no other way to come back! Which means u will need to walk back again. Which in total would be 4h on average with short breaks. I do want to highlight that it is quite tiring unless u r used to hiking. The best thing about hiking is that u get to see beautiful scenery and enjoy the views. The other way to reach the viewpoint Molitva is by car (approximately half an hour from Krstac), however the road is not ideal for driving. There r few signs on the way to the viewpoint, but written in cyrilic. However, not a single sign for the way back and it may get tricky at certain crossroads. If u decided on the car, there is not much to see on the way, but it is the easiest way to the...