Park Mladen Stojanović — Attraction in Banja Luka

ладен Стојановић (Приједор, 7. април 1896 — Јошавка, код Челинца, 2. април 1942) био је љекар, хуманиста и револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка на Козари 1941. и народни херој Југославије.

Уочи балканских ратова, 1912. године, као ученик гимназије се укључио у тајну омладинску национално-револуционарну организацију „Народна одбрана”, а недуго потом је постао и члан „Младе Босне”. Био је изразити поборник ослобођења југословенских народа од Аустроугарске и један од вођа национално-револуционарне омладине у Тузли. Након Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата, 1914. године био је осуђен на 15 година затвора, али је 1917. године био амнестиран и пуштен.

Након рата је студирао медицину у Загребу и Бечу, а од 1929. године је радио као љекар у родном Приједору. Као „народни љекар” који је бесплатно лијечио сиромашне, веома брзо је стекао велико поштовање и популарност међу народом Приједора и шире околине. Од 1936. године је радио и као љекар амбуланте рудника у Љубији, гдје је отпочео дружење са радницима и синдикалистима, али и учествовао у њиховој борби за боље услове живота.

Иако је комунистичке идеје прихватио још као студент, тек септембра 1940. године је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Као љекар је учествовао у Априлском рату, али се послије капитулације вратио у Приједор, гдје су га јуна 1941. године ухапсиле усташе. Након бјекства из затвора отишао је на Козару, гдје је активно радио на организовању оружаног устанка.

Народ Козаре, заплашен усташким злочинима, брзо се одазвао позиву на устанак и већ у августу је био формиран Козарски партизански одред, чији је Младен био командант. Овај Одред је изводио многе борбене акције против окупатора и усташа, због чега је против њега било покренуто неколико акција и офанзива. Упркос томе, Одред је успио да се одржи на Козари и даље изводи акције. Младен, који је у току устанка постао готово легендарна личност на Козари и Поткозарју, обилазио је села и позивао људе у борбу против окупатора, па је велики број људи овог краја укључио у Народноослободилачки покрет (НОП).

Пошто је Младенова популарност расла и ширила се Босанском крајином, он је јануара 1942. године прешао у Подгрмеч, гдје је био у Штабу Првог крајишког одреда, а у фебруару је на Скендервакуфској конференцији био изабран за начелника Оперативног штаба НОП одреда Босанске крајине. Почетком марта, у сукобу са четницима Лазе Тешановића, код Липовца, био је тешко рањен у главу. Након тога опорављао се у партизанској болници у селу Јошавка. У току четничког пуча Раде Радића у Четвртом крајишком одреду, био је убијен заједно са осталим рањеницима.

За народног хероја проглашен је 7. августа 1942. године. У његову част село Букин, код Бачке Паланке, 1946. године је понело назив Младеново, а 1975. године је снимљен филм...

Park Mladen Stojanović je najveći gradski park u Banjoj Luci, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina. Smješten je u mjesnoj zajednici Rosulje, između ulica Dr Mladen Stojanović i Bulevar srpske vojske a zauzima površinu od 10 ha sa prekrasnom vegetacijom. Tokom čitave godine park živi „punim plućima“. Održavaju se koncerti, mjesto je okupljanja kako profesionalnih tako i sportista rekreativaca, dječiji sadržaji privlače mnoštvo mališana i njihovih pratilaca a poznat je svakako i po teniskim terenima TK „Mladost“na kojima se održava i međunarodni ATP čelendžer turnir „Banjaluka open“. Park je dobio ime po poznatom ljekaru i narodnom heroju iz Drugog svjetskog rata dr Mladenu Stojanoviću. Roditelji su mu bili iz pravoslavnih svešteničkih porodica i imali su osmoro djece. Mladen je studije medicine završio u Beču a po povratku u Prijedor 1930. sirotinju je besplatno liječio nerijetko im davavši i pare za put do kuće. Ubijen je 2. aprila 1942. ali je ostao u narodu simbol ljubavi i brige za čovjeka. U parku se nalaze tenski tereni TK „Mladost“, biciklistička odnosno staza za trčanje, teren za boćanje, stolovi za stoni tenis, igralište za košarku i mali fudbal, zid za Tenis, sprave za vježbanje u prirodi, igrališta za djecu, šahovska tabla, fontana a takođe i ugostiteljski objekat u sklopu centralnog teniskog terena i upravnih prostorija TK „Mladost“. Jedan od simbola parka je i atomsko sklonište izgrađeno u samom „srcu“ parka. Promociju rekreativnog sporta potpomaže i tradicionalna godišnja manifestacija „Fitnesom do zdravlja“ u okviru koje građani mogu besplatno vježbati fitnes uz profesionalne trenere u terminu od mjesec i po dana.Tokom godine ovdje se održavaju i koncerti, škole trčanje i niz drugih zabavno — rekreativnih sadržaja. Arhitektonsko-građevinski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci je uradio 2008. idejni projekat prema kojem park ostaje i dalje oaza zelenila, uz zamjenu dotrajalih stabala i sa novim biciklističkim stazama. U sredini parka predviđeno je velika vodena površina(kombinacija bazena i fontane). Predviđena je i aleja duga 320 m te toranj „vidikovac“ kao i postavljanje kamene ploče sa osnovnim podacima o parku i još dosta savremenih i...

Park Mladen Stojanović je najveći gradski park u Banjoj Luci. Smješten je u mjesnoj zajednici Rosulje, između ulica Dr Mladen Stojanović i Bulevar srpske vojske a zauzima površinu od 10 ha sa prekrasnom vegetacijom. (Crna topola koja je jedinstvena, i dud na kojem smo visili kao klinci.) Tokom čitave godine park živi „punim plućima“. Održavaju se koncerti, mjesto je okupljanja kako profesionalnih tako i sportista rekreativaca, dječiji sadržaji privlače mnoštvo mališana i njihovih pratilaca a poznat je svakako i po teniskim terenima TK „Mladost“ na kojima se održava i međunarodni ATP čelendžer turnir „Banjaluka open“. Sada imamo i "Srpska Open"

Park je dobio ime po poznatom ljekaru i narodnom heroju iz Drugog svjetskog rata dr Mladenu Stojanoviću. Roditelji su mu bili iz pravoslavnih svešteničkih porodica i imali su osmoro djece. Mladen je studije medicine završio u Beču a po povratku u Prijedor 1930. sirotinju je besplatno liječio nerijetko im davavši i pare za put do kuće. Ubijen je 2. aprila 1942. ali je ostao u narodu simbol ljubavi i brige za čovjeka.

U parku se nalaze teniski tereni TK „Mladost“, biciklistička odnosno staza za trčanje, sada uređena Trim staza koja je duga 1200 m, teren za boćanje, stolovi za stoni tenis, igralište za košarku i mali fudbal, teren za odbojku, teren za padel, zid za Tenis, sprave za vježbanje u prirodi(teretana na otvorenom),igrališta za djecu, šahovska tabla, fontana, replika fontane koja je nekada krasila drugi park u gradu Petar Kočić, a takođe i ugostiteljski objekat u sklopu centralnog teniskog terena i upravnih prostorija TK „Mladost“. Jedan od simbola parka je i atomsko sklonište izgrađeno u samom „srcu“ parka. Bunker kroz koji smo prolazili nekada... Promociju rekreativnog sporta potpomaže i tradicionalna godišnja manifestacija „Fitnesom do zdravlja“ u okviru koje građani mogu besplatno vježbati fitnes uz profesionalne trenere u terminu od mjesec i po dana. Tokom godine ovdje se održavaju i koncerti, škole trčanja i niz drugih zabavno — rekreativnih sadržaja. Vidim da se drva sjeku, nadam se oronula i koja predstavljaju opasnost, i koje će zamjeniti sa mladim drvećem. Sve u svemu, oaza...