Народни музеј Ваљево је основан 1951. године, а његов централни објекат се данас налази у центру града Ваљева, на обали реке Колубаре, недалеко од Тешњара, старе градске чаршије, нове чаршије, Кнез Милошеве улице и хотела Гранд.
У музеју се чува више од 50.000 различитих предмета разврстаних у четири врсте збирки: археолошке, историјске, етнографске и уметничке. Музеј је задужен за заштиту покретне и нематеријалне културне баштине на територијама града Ваљева и осталих пет општина Колубарског округа (Осечина, Мионица, Љиг, Лајковац и Уб). Рад Музеја је организован кроз три службе: административно техничку, службу за рад са музејским збиркама и службу за рад са публиком и музејске комуникације. У саставу музеја се налазе и његови депанданси и одељења у Ваљеву: Муселимов конак и Кула Ненадовића, Историјски спомен комплекс у Бранковини и Завичајно музејско одељење у Осечини. Данас Музеј спада у једну од најмодернијих и најпосећенијих музејских институција у Србији. У дужем низу година све његове програме годишње посети преко 100.000 посетилаца. У два маха (2005. и 2008) је добио награду Михаило Валтровић, коју Музејско друштво Србије додељује најбољем музеју у Србији у претходној години. Добитник је и годишње награде (2013) националног одељења Међународног савета музеја (ICOM),[6] као и плакета Капетан Миша Анастасијевић и Туристичког цвета.
Народни музеј Ваљево је основан у времену када је оснивана већина завичајних музеја у Србији. У тренутку оснивања био је смештен у објекту Муселимовог конака, у центру Ваљева. Мали изложбени простор, од непуних 100 m², био је подељен на четири целине. Прву је представљала уводна сала из које се улазило у три одељења: Одељење старина, Одељење НОБ-а и Одељење народне изградње. Четири године касније, 1955. Музеј се проширио на оближњи, данас не постојећи објекат, у коме су смештена одељења НОБ-а и Народне изградње, чиме се формира музејски депанданс Музеј народне револуције. Одељење старина је остало у Муселимовом конаку. Од 1969. изложбени простор ваљевског музеја проширује се пресељењем у нову, пространију зграду подигнуту 1870. године за потребе Ваљевске гимназије и основне школе, а која је, током Првог светског рата, у периоду од 1914. до 1915. била један од објеката чувене Ваљевске болнице.
Са преласком музеја у нову зграду Муселимов конак је једно време био претворен у музејску галерију намењену за презентацију разноврсних тематских изложби, потом је дуже време био ван сваке функције, да би 1995. године постао меморијални музеј посвећен Сечи кнезова и Првом и Другом српском устанку. Пре тога, 1984. године, Музеј је отворио и своје поставке у оквиру историјског спомен комплекса у Бранковини.
За то време, услед дотрајалости и небриге, централна зграда ваљевског музеја све више је пропадала. Стално прокишњавање узро¬ковало је појаву влаге и прегоревање инсталација, услед чега је комплексна поставка затворена 1996. У нови миленијум музеј је ушао не само без комплексне поставке већ и инфраструктурно потпуно девастиран. Током 2001. године отпочеле су опсежне активности на ревитализацији Музеја, и после низа различитих грађевинских радова, оне су завршене 2007. године отварањем нове комплексне централне поставке.
Централна комплексна стална поставка "Ваљево – трећа димензија прошлости, поглед из будућности" отворена је у мају 2007. године. У девет музејских сала презентовано је девет тематских музеографских нарација које се хронолошки надовезују приказујући историјске процесе од периода праисторије до половине 20. века. Како би посетиоци што ефектиније доживели презентоване историјске периоде и процесе, музејски предмети су изложени уз помоћ амбијенталних и догађајних реконструкција, а уз употребу савремене...
Read more
Learn more insights from Wanderboat AI.
