Monastery Tresije — Attraction in City of Belgrade

Such a beautiful monastery! The nature surrounding is just makes it that much more serene. Birds were chirping and I just enjoyed the view, alongside the nature around it. There are plenty of benches where you could sit. Be mindful that if you go during Sunday, the monastery might not be available right away. We had to wait some 10-15 minutes to enter, but it was worth it. In the meantime, you could go to their shop (which smells so wonderfully) and purchase their homemade cosmetics, oils, etc. as well as some magnets, keychains, books and much more! The shopkeeper is really nice and very helpful. All in all, we had a wonderful experience! Tickets are...

Манастир Тресије је православни мушки манастир који припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Налази се на северозападним падинама планине Космај, изнад корита потока Мала Тресија, у близини Сопота.

Манастир је основан крајем 13. или почетком 14. века, највероватније у време краља Драгутина . У турским изворима из 1560. године помиње се као манастир Светих Арханђела под именом Трес, са 12 калуђера . Крајем 17. века, током Велике сеобе Срба 1690. године, манастир је опустео, био опљачкан и разрушен .

Прва обнова манастира забележена је 1709. године, када су га обновили калуђери из манастира Раковица на челу са игуманом Хаџи Висарионом . Међутим, манастир је убрзо поново запустео и остао у рушевинама све до 1936. године, када је започета обнова која је окончана 1950. године .

Црква манастира Тресије грађена је у стилу рашке школе, са једнобродном основом, тространом апсидом споља и полукружном изнутра . Зидана је од притесаних камених квадера, а од декоративних елемената сачувана је камена розета са пет кружних отвора .

Иконостас је новијег датума, из времена последње обнове. Међу иконама се истичу олтарске двери, рад Јеремије Михаиловића из 1827. године, и престоне иконе, дело Илије Петровића из 1852/53. године . У манастиру се чувају и иконе пренете из суседних цркава у Стојнику, Неменикућама и Бељини, које припадају првој генерацији иконописаца ослобођене Србије.

Манастир Тресије је активан и у њему живи братство које предводи игуман Јеромонах Серафим (Ракановић) . Распоред богослужења укључује јутарњу службу у 6:00, Свету литургију у 8:00 и вечерњу службу са повечерјем у 18:00 радним данима, док се недељом и празницима Света литургија служи у 9:00 . Адреса манастира је Партизански пут бр. 585, 11450 Сопот . Манастир Тресије је не само духовно средиште, већ и културно-историјски споменик који сведочи о богатој прошлости овог краја. Његова мирна атмосфера и природно окружење чине га идеалним местом за молитву, размишљање и одмор од...

Као мама девојчице од девет и дечака од шест година, са својим супругом и бакама и декама, учим своју децу да буду емпатична, да воле, помажу, не осуђују, не мере, да покушају да у људима и себи изнедре нешто добро и весело. Одлазим са ћерком данас у двориште манастира и на њену жељу прво седамо за сто где седи петоро људи и стоји Отац који са њима дели животну филозофију уз благу доминацију. Бивамо послужене и тако задовољне решисмо да уђемо у манастир. Ћерка устаје и стидљиво коракне ка нашем домаћину да му захвали и поздрави га. Девојчица која је пуна свега лепог, мила, вољена, осетљива, блага, плавоока миљеница која љубав, лепе речи и загрљаје дели у изобиљу. Мама стоји позади пуштајући ћерку да пробије стидљивост. Свештеник уз пар коментара детету неразумљивих прелази на постављање питања мами да ли је девојчица крштена, на шта мама одговара да није још увек. Ту најпре онај који треба да буде благонаклон изговара: ,,Види се" (?!), а затим следи и све оно што се коси са местом на коме се налазимо. Осуда, прекор, презир, грдња. Пред дететом које не разуме шта је и коме скривило и пред људима који све то уз дозу ликовања посматрају. Па се ево сада питам, да ли тате манастире остављају у наслеђе, учени смо да су они дом свих нас, верујућих, неверујућих, оних са муком и оних веселих, оних који лутају и тек се проналазе. Учени смо да у тим домовима седе људи који су рајске душе, који ће нас разумети, који нас неће осуђивати, који о нама заправо не знају ништа, али се исто тако труде да не задиру већ да нас својом милином облију. Ово пише једна мама која је грешна баш као и било које друго биће на планети. Мама чија ћерка похађа часове веронауке, у чијој се кући слави крсна слава, која је изабрана да три пута кумује правим и искреним пријатељима. Мама која читаво поподне објашњава ћерки зашто је чика маму изгрдио, како се то види да она није крштена и да ли ће се он поправити или неће. Људи, волите се! Не бих ништа друго додала. Делим само сопствену огорченост....