Štark Arena — Attraction in City of Belgrade

Београдска арена (из спонзорских разлога раније позната и као Штарк арена и Комбанк арена) вишенаменска је дворана на Новом Београду намењена за спортске, културне, забавне, изложбене и друге манифестације.

Грађена је од 1991. године, да би употребну дозволу добила 1. октобра 2007. године. Арену је градио конзорцијум ЕПНА — Енергопројект Високоградња и ГП Напред. Укупна цена изградње је достигла 70 милиона евра. Комплекс се састоји од велике дворане, мале дворане и паркинга. Пројектовао га је архитекта Влада Славица.

Арена има површину од 48.000 m2, распоређених у шест нивоа. Капацитет арене у основној конфигурацији је 18.000 гледалаца. У дворани је и 70 свечаних ложа, које могу да приме 860 посетилаца,1] ВИП салон са 38 места који се може користити и за конференције за штампу.[тражи се извор] Арена поседује 791 паркинг место.[3]

У дворани се могу одржавати такмичења у боксу, кик-боксу, каратеу, теквонду, џудоу, рвању, мачевању, одбојци, кошарци, тенису, стоном тенису, рукомету, малом фудбалу, хокеју на леду, уметничком клизању, атлетици, гимнастици, стрељашству, ватерполу,пливању, билијару, бадминтону, коњичком спорту.

ФИБА је 1989. поверила Београду да организује Светско првенство у кошарци 1994. уз услов да се сагради нова дворана за кошарку. Градска влада је одмах расписала конкурс за најбољи дизајн нове дворане за коју је предвиђено да може да има капацитет од 20.000 места за седење.

Као најбоље решење за арену одабран је пројекат архитекте Владе Славице из београдског Енергопројекта. Између осталог и зато што ће у будућем објекту поред спортских сусрета моћи да се изводе и концерти, одржавају конгреси и сајмови. Блок 25, у коме је предвиђена градња, је испуњавао све услове: повезаност градским саобраћајем са свим деловима града, непосредна веза са ауто-путем, близина железничке и будуће метро станице, могућност паркирања већег броја возила.

Године 1991, за место нове дворане одређени је новобеоградски Блок 25. Како је до светског првенства преостало још само три године, изградња оваквог великог објекта је морала бити завршена у рекордном времену. Стога се 126 предузећа удружило у одбор за изградњу Београдске арене, а главни извођачи радова су била Енергопројект Високоградња и ГП Напред.[4

Године 1992. донета је одлука да се започне са пројектним задатком под шифром Т 2000 (Енергопројект Урбанизам и архитектура, аутора архитекте Владе Славице). Према подацима из пројектног задатка инвеститор је Предузеће за изградњу и експлоатацију Спортске хале LIMES D.O.O. рок завршетка радова је био март 1994. године. За пројектовање крова одабрана су још двојица архитеката. Изградња је почела 1992. након што је одбор склопио уговор са америчком компанијом ХОК, која је имала доста искуства у изградњи спортских објеката. Међутим, Уједињене нације су увеле санкције Савезној Републици Југославији и ХОК је прекинуо сарадњу са одбором. Чак и под оваквим условима, радови на Београдској арени су настављени. СРЈ је током 1993. прошла кроз период хиперинфлације, а због санкција и ратова у земљама бивше Југославије, ФИБА је одузела Београду домаћинство светског првенства.

Радови на изградњи су на неко време и даље настављени, али значајно спорије због недостатка материјала. Радови су 1995. потпуно обустављени. Радови на Београдској арени су поново започети 1998. када је Београд био одабран за домаћина Светског првенства у стоном тенису 1999. Још једном је Југославија изгубила право да организује такмичење због НАТО бомбардовања Србије.

Београдска арена је завршена 2004. за потребе одржавања турнира Дијамантска лопта, а Београд је коначно добио право да организује Европско првенство у кошарци 2005.

Привремена дозвола за јавну употребу је истекла почетком 2006. након низа спортских догађаја и концерата 2005. Радови на систему за аутоматско спречавање пожара и лифтовима који испуњавају европске стандарде су завршени новембра 2006, а за то време се у Арени нису организовали...

Its like you go back in time. Do not take any coins/lighters or in my case small perfume bottle as it will be taken from you if you are not serbian and not returned. We were escorted to our seats by police because we came to support a lithuanian basketball team. Oh and they were not our seats either,we paid for vip lounge and got put to a different block. Maybe it makes sense since serbian people throw things at you just because they dont win, we had pop corn and rubbish flying. Clearly, they do not get their personal belongings checked as it was absolutely disgusting to watch them throw stuff including lighters etc at the referees and towards players. Why did not they all get checked the same? Also, there was nowhere to buy soft drinks or water for us, during a break we had to literally sit and wait as not really allowed to go anywhere. Is this 3rd world country? Very bad experience, will go to more civilised countries to have a short break away enjoy a game next time. By the way, the overall atmposhere would be great but it is destroyed with no respect towards each other or even...

Our 1st time at basketball match yesterday in Serbia to support a friend playing for Lyon. Great fans and atmosphere overall, but everything was spoiled with so many people smoking cigarettes, vaping, and even smoking hash everywhere.

Even though rules clearly read No smoking inside, half the people were, including some security staff.

The saddest part is the cloud of smoke over and around the court that professional athletes are forced to breathe in - both Serbs and international guests. Apparently, the French complained, but were told that nothing can be done. Shocking attitude and behaviour.

How is it possible in 2025 that young children and even babies are forced to breathe in so much smoke? Positive change is desperately needed to protect everyone’s health, and ARENA management should start by following basic health and...