Београдска арена (из спонзорских разлога раније позната и као Штарк арена и Комбанк арена) вишенаменска је дворана на Новом Београду намењена за спортске, културне, забавне, изложбене и друге манифестације.

Грађена је од 1991. године, да би употребну дозволу добила 1. октобра 2007. године. Арену је градио конзорцијум ЕПНА — Енергопројект Високоградња и ГП Напред. Укупна цена изградње је достигла 70 милиона евра. Комплекс се састоји од велике дворане, мале дворане и паркинга. Пројектовао га је архитекта Влада Славица.

Арена има површину од 48.000 m2, распоређених у шест нивоа. Капацитет арене у основној конфигурацији је 18.000 гледалаца. У дворани је и 70 свечаних ложа, које могу да приме 860 посетилаца,[1] ВИП салон са 38 места који се може користити и за конференције за штампу.[тражи се извор] Арена поседује 791 паркинг место.[3]

У дворани се могу одржавати такмичења у боксу, кик-боксу, каратеу, теквонду, џудоу, рвању, мачевању, одбојци, кошарци, тенису, стоном тенису, рукомету, малом фудбалу, хокеју на леду, уметничком клизању, атлетици, гимнастици, стрељашству, ватерполу,пливању, билијару, бадминтону, коњичком спорту.

ФИБА је 1989. поверила Београду да организује Светско првенство у кошарци 1994. уз услов да се сагради нова дворана за кошарку. Градска влада је одмах расписала конкурс за најбољи дизајн нове дворане за коју је предвиђено да може да има капацитет од 20.000 места за седење.

Као најбоље решење за арену одабран је пројекат архитекте Владе Славице из београдског Енергопројекта. Између осталог и зато што ће у будућем објекту поред спортских сусрета моћи да се изводе и концерти, одржавају конгреси и сајмови. Блок 25, у коме је предвиђена градња, је испуњавао све услове: повезаност градским саобраћајем са свим деловима града, непосредна веза са ауто-путем, близина железничке и будуће метро станице, могућност паркирања већег броја возила.

Године 1991, за место нове дворане одређени је новобеоградски Блок 25. Како је до светског првенства преостало још само три године, изградња оваквог великог објекта је морала бити завршена у рекордном времену. Стога се 126 предузећа удружило у одбор за изградњу Београдске арене, а главни извођачи радова су била Енергопројект Високоградња и ГП Напред.[4][5]

Године 1992. донета је одлука да се започне са пројектним задатком под шифром Т 2000 (Енергопројект Урбанизам и архитектура, аутора архитекте Владе Славице). Према подацима из пројектног задатка инвеститор је Предузеће за изградњу и експлоатацију Спортске хале LIMES D.O.O. рок завршетка радова је био март 1994. године. За пројектовање крова одабрана су још двојица архитеката. Изградња је почела 1992. након што је одбор склопио уговор са америчком компанијом ХОК, која је имала доста искуства у изградњи спортских објеката. Међутим, Уједињене нације су увеле санкције Савезној Републици Југославији и ХОК је прекинуо сарадњу са одбором. Чак и под оваквим условима, радови на Београдској арени су настављени. СРЈ је током 1993. прошла кроз период хиперинфлације, а због санкција и ратова у земљама бивше Југославије, ФИБА је одузела Београду домаћинство светског првенства.

Радови на изградњи су на неко време и даље настављени, али значајно спорије због недостатка материјала. Радови су 1995. потпуно обустављени. Радови на Београдској арени су поново започети 1998. када је Београд био одабран за домаћина Светског првенства у стоном тенису 1999. Још једном је Југославија изгубила право да организује такмичење због НАТО бомбардовања Србије.

Београдска арена је завршена 2004. за потребе одржавања турнира Дијамантска лопта, а Београд је коначно добио право да организује Европско првенство у кошарци 2005.

Привремена дозвола за јавну употребу је истекла почетком 2006. након низа спортских догађаја и концерата 2005. Радови на систему за аутоматско спречавање пожара и лифтовима који испуњавају европске стандарде су завршени новембра 2006, а за то време се у Арени нису организовали никакви догађаји.