Church of St. Jovan Vladimir — Attraction in Bar

A stunning and peaceful place of worship that stands out as one of Bar’s most iconic landmarks. The Church of St. Jovan Vladimir is beautifully designed with gleaming golden domes, striking mosaics, and a spacious interior filled with light and reverence. Even if you are not religious, the architecture and serene atmosphere are well worth a visit.

The church’s interior is adorned with traditional Orthodox iconography, still being completed in parts, which gives you a sense of living history. It’s especially beautiful during sunset when the light catches the domes and surrounding mountains.

Located near the sea and easily accessible from the city center, this modern cathedral is not only a spiritual site but also a cultural gem. A perfect stop for those interested in Montenegrin Orthodox tradition, history, or simply seeking a quiet moment of reflection.

Tip: Modest clothing is appreciated, and photos are usually allowed...

With an impressive area of ​​1,370 m², a height of 44.5 m to the top of the cross on the central dome, the church of St. John Vladimir in Bar is one of the largest Orthodox churches in the world. Almost 5,000 m² of walls are painted in it, the marble iconostasis is 18.5 m long, the floor mosaic occupies about 1,700 m², the temple has 7 bronze and 9 wooden doors, 28 columns, 11 bells, underfloor heating

Apart from its amazing size, the temple also impresses with the skill and craftsmanship with which it was built. Led by proto-master Momčilo Stanojević, this temple was built by numerous masters. The conceptual project was done by the famous architect and artist Predrag Ristić, the executive architect was Svetozar Popović. Five teams of fresco painters led by Anastasi Radović worked day and night to paint the temple. Only the fresco of Our Lady of Heaven in the altar apse occupies an area of...

Град Бар, познат по својој луци, по Старом Бару - “Црногорској Помпеји”, по Старој Маслини познат је такође и по велелепном Саборном храму чија је изградња почела прије скоро 20 година. Храм се налази у самом центру града, недалеко од морске обале. Има површину од 1200 м² и висину 41 метар. Карактеристике храма су да је фрескописом осликано 4.860 квадрата, израђен је мермерни иконостас дужине 18,5 м. и постављен подни мозаик од 550 м² а храм има седморо бронзаних и девет дрвених врата. На централној куполи је насликано Вазнесење Господње док је у доњој зони куполе осликана је Богородица са 12 апостола, затим четири Јеванђелиста, што укупно чини 600 м² фресака. У центру припрате осликана је фреска силаска Светог Духа на апостоле и представљени су сви земаљски народи. Храм је подигнут у част Св. Јована Владимира - првог српског свеца и заштитника града Бара. Три су основна знамења његовог хиљадугодишњег духовног присуства на овим просторима: Остаци манастира Пречисте Богородице Крајинске у којем су се мошти Светог Краља налазиле до 1215 године, Крст Светог Јована Владимира као и Легенда о Владимиру и Косари. Легенда о Владимиру и Косари - Најстарија и најљепша љубавна прича у црногорској историји односи се на Владимира. Током рата са Бугарском 998 године заробљен је од стране бугарског цара Самуила и затворен у затвору у Преспи. Милосрдна царева кћи Косара је обилазила робове и сваки дан им доносила хлеб и воду. Заљубила се у Владимира и наговорила оца да јој допусти да се уда за затвореника. Цар је испунио жељу своје кћери. Када се вратио у домовину Краљ Владимир је постао врло популаран међу својим сународницима, тако да је Самуилов насљедник, цар Владимир одлучио да га уништи. Намамио је Владимира до Преспе, шаљући му дрвени крст као гаранцију за његову сигурност, а онда га је убио. Због овог гнусног чина ширио се култ Владимира, тако да је Владислав дозволио Косари да превезе Владимирове посмртне остатке до манастира Пречиста Крајинска на Скадарском језеру гђе је покопан уз дрвени крст. Овђе је Косара провела преостале дане као монахиња под именом Теодора а покопана је уз свог супруга. Крст Светог Владимира је вијековима сачуван као највећа реликвија братства Андровић. Сваке године на Тројичин дан у знак поштовања према краљу Владимиру крст се износи на врх планине Румије гђе је постојала црква посвећена Светој Тројици коју су Турци уништили а овај крст је неоштећен пронађен у остацима. Процесија која носи крст поштује обичај да сваки члан поворке треба да понесе по један камен јер вјерују да ће се црква обновити када буде било...