Karađorđev park — Attraction in City of Belgrade

Карађорђев парк је аутентично историјско место логора главне устаничке војске и војничког гробља ослободилаца Београдапод Карађорђем 1806. године. Споменик који је на овом гробљу подигао кнез Александар Карађорђевић[1] 1848. године, први је споменик у Београду подигнут у славу једном историјском догађају, истовремено и први јавни споменик[2] Терен парка са гробљем и спомеником једино је место са очуваним аутентичним материјалним остацима који документују боравак устаничке војске у Београду и евоцирају успомену на освајање Београда 1806. године. Последње остатке устаничког гробља, које се налазило на великом делу парка, представљају дванаест надгробних споменика на гробовима устаника, постављених у низ приликом уређења парка. Ови споменици са стилизованим крстовима и цик-цак линијама слични су сеоским надгробним споменицима на београдском подручју из тог периода[3]. Споменик из 1848. године скроман је по облику и декорацији. Висине је 547 cm. Израђен је од жућкастог камена и обложен вештачким каменом. На мермерним плочама са стране исписан је текст посвете и текст о обнови споменика 1889. године.

Карађорђев парк је аутентично историјско место логора главне устаничке војске и војничког гробља ослободилаца Београда под Карађорђем 1806. године. Од устаничког гробља, које се налазило на великом делу парка, остало је дванаест надгробних споменика, постављених у низ приликом уређења парка. Ови споменици са стилизованим крстовима слични су сеоским надгробним споменицима на београдском подручју из...

Nije lako opisati jedan beogradski park, posebno ako on ima toliko specifičnosti kao “Karađorđev park”. Ako bismo ipak morali da ga opišemo (pored standardnih epiteta svakog parka), rekli bismo da je to park spomenika, pasa, užurbanih prolaznika, belih mantila, dobre hrane, navijača…

Karađorđev park smatra se začetnikom javnih zelenih površina u Beogradu jer su prvi bagremovi i kestenovi u njemu posađeni još davne 1806. godine. Površine 3 hektara, leži na vračarskoj padini, od Hrama Svetog Save pa skoro sve do Autokomande. Oivičen je dvema prometnim ulicama – Nebojšinom i Bulevarom oslobođenja. Sigurno ste nekada prošli Karađorđevim parkom. Velika centralna staza prostire se duž celog parka. Krošnje drveća koje se nadvijaju nad staze čine da se osećate kao u nekom šumskom tunelu. A na samo par metara od te idile prolaze autobusi, automobili i tramvaji.

Karađorđev park ima interesantnu istorisjku podlogu. Zapravo, ceo taj kraj prožet je simbolima borbe za oslobođenje od Turaka. Iako se na prvi pogled ne čini tako, čak je i Nebojšina ulica simbol borbe, odnosno hrabrosti. Njen naziv nije nastao po nekom važnom Nebojši, već je od negacije glagola “bojati se” nastalo ime Nebojša, a pridev Nebojšin primećujemo u nazivu ove ulice i poznate kalemegdanske kule. Onaj koji se, svakako, nikoga nije bojao je centralna ličnost “svog” parka – Đorđe Petrović...

Карађорђев парк је аутентично историјско место логора главне устаничке војске и војничког гробља ослободилаца Београда под Карађорђем 1806. године. Споменик који је на овом гробљу подигао кнез Александар Карађорђевић[1] 1848. године, први је споменик у Београду подигнут у славу једном историјском догађају, истовремено и први јавни споменик[2]. Терен парка са гробљем и спомеником једино је место са очуваним аутентичним материјалним остацима који документују боравак устаничке војске у Београду и евоцирају успомену на освајање Београда 1806. године. Последње остатке устаничког гробља, које се налазило на великом делу парка, представљају дванаест надгробних споменика на гробовима устаника, постављених у низ приликом уређења парка. Ови споменици са стилизованим крстовима и цик-цак линијама слични су сеоским надгробним споменицима на београдском подручју из тог периода[3]. Споменик из 1848. године скроман је по облику и декорацији. Висине је 547 cm. Израђен је од жућкастог камена и обложен вештачким каменом. На мермерним плочама са стране исписан је текст посвете и текст о обнови споменика...