Church of the Ascension of Jesus — Attraction in Municipality of Centar

Светиња је изграђена у време краља Милутина 1327. године. За православне светиње, цркве, манастире, капеле, монашке испоснице деценијама се везују разна предања и легенде, генерацијама преношене са колена на колено. Неке су и данас обавијене дозом мистерије, друге су познате по чаробним, исцељитељским моћима, а Црква Светог Спаса у скопском селу Кучевиште има своју тајну. Вековима чувану и очувану. Црква Светог Спаса, подигнута 1327. године, у себи крије још једну, мању цркву - Светога Николе, у тајности дозидану 1501. године током владавине Османлија. Тако, на једном месту, у истом дворишту међу трошним каменим кућама, постоје две цркве, али се види само једна, што је и био главни циљ старих неимара. До села Кучевиште, које се угњездило високо у шумовитим планинама Скопске Црне Горе, стиже се релативно добрим асфалтним путем. Оно је од Скопља удаљено свега 30 километара, а до овог села настањеног Србима, некада се могло доћи једино тесном и излоканом каменом џадом, којом су једва пролазиле коњске запреге. Били смо у српском граду без заражених и научили шта значи "гвоздена дисциплина" Били смо у српском граду без заражених и научили шта значи "гвоздена дисциплина" Горштаци, житељи села, вековима су чували тајну Цркве Светог Николе. О њој су знали сви мештани, али не и Турци, који су у 15. веку владали овим крајевима. Тако су сељани, ћутећи, столећима успевали да сакрију тајну ове православне светиње. Мештани села Кучевиште ни данас нису говорљивији. Шкртост на речима и заверу ћутања као да су наследили од својих предака. За разлику од њих, настојник храма, клисар Трајко Коровчевић није штедео речи причајући причу о овом православном бисеру на "малој Светој Гори" како су још у давна времена називали Скопску Црну Гору. Коровчевић је стрпљиво, у детаље описивао како је у тешким данима под отоманским јармом, 1501. године црква Светог Спаса добила и скривену капелу посвећену Св. Николи. Позивајући се на предања и старе записе, настојник цркве Светог Спаса вели да је она кроз векове мењала своје име. Када је изграђена у време краља Милутина, 1327. године, звала се црква Светог Ваведења Пресвете Богородице. Тада је село славило чак три славе - Св. Атанаса, Св. Архангела и Спасовдан. Од три славе, задржана је само једна - Спасовдан, па је и црква прекрштена у Св. Спас, а скоро два века касније, у њој је изграђена и тајна капелица. Капела је, у ствари, била црквица изнад цркве, са тајним унутрашњим степеницама. Предања и неки записи говоре да је богослужба одржавана у тој капелици, изграђеној у самом поткровљу цркве, на месту где је некада почињао звоник, буквално изнад глава османлијских завојевача, који су у то време били запосели базични храм Цркве Светог Спаса, забранивши мештанима богослужбу - прича Коровчевић. Пошто у капелици изнад цркве није било места за све вернике из села, на богослужбу су углавном долазили кметови, учитељи и виђенији људи Кучевишта, а црквица Св. Никола је била толико добро сакривена да је Турци, ни за пет векова нису успели да открију. Некадашње унутрашње степенице, које су из цркве Св. Спас водиле до црквице Св. Никола давно не постоје. Унутра је остао празан и мрачан простор, а пошто црквица више није тајна, сељаци су направили спољне, камене степенице које воде до ње, и покривени дрвени чардак изнад врата. Данас се у њој не врши богослужба. Она служи за спомен на веру и истрајност сељана Кучевишта, а олтар и иконе у њој још увек стоје на истом месту. Ипак, врата цркве изнад цркве отварају се свим путницима намерницима који желе да је виде и у њој запале свећу. У њеној унутрашњости су насликани и портрети бројних ктитора. Они су приказани у природној величини, обучени у богато украшену властелинску одећу. Властелин и жупан у Душановом царству, Радослав, око појаса има карактеристичан каиш, а његова жена, војводкиња Владислава велике минђуше, капу на глави преко које је пребачен вео и богато орнаментисану одећу. До њих је насликана фигура цара Уроша, који је на престо ступио након смрти цара Душана, 1355. године. До њега је његова мајка,...

What a cute little church with its fabulous frescos. I enjoyed the memorial and all the information plus pictures of the heroic North Macedonian, Gotse Delchev, the great man immortalised in North Macedonian tradition. He advocated for the establishment of a secret revolutionary network and was a leading figure in the Internal Macedonian Revolutionary Organisation (IMRO) which sought to liberate the region of Macedonia from Ottoman rule. He was killed in a skirmish with an Ottoman unit in 1903, on the eve of the...

It is an important church in the history of the city during the Turk's occupation. It is a small church with an amazing masterpiece of carving showing many episodes of the old testament in the right and the new in the left side. The carvings are like 3D in just one block per scene. The signature (portraits) of the authors are also carved, a kind of...