Đura Jakšić's House — Attraction in City of Belgrade

Kuća Djure Jakšića Beograd, Centar ~ Skadarska

Znamenitosti Beograd - Kuća Djure Jakšića sa liste Znamenitosti Beograd u Skadarliji bila je bez patosa, vlažnih zidova, skromno nameštena stolom, stolicama, čiviluk i dveju posteljama, u susednoj sobi koja je ujedno bila i kuhinja nalazila su se još dva ležaja. Ovaj skromni dom sa liste Znamenitosti Beograd delio je sa ženom i dve ćerke. U toj kući je i umro. Pored kuće Djure Jakšića danas prolaze mnogobrojni turisti i beogradjani, ponekad zastanu da se uslikaju sa spomenikom posvećenom Djuri Jakšiću. Ne znajući tužnu sudbinu njenog stanara.

Danas je Kuća Djure Jakšića dom mnogih književnika, slikara, likovnih umetnika, dramaturga i muzičara. Uredjena i spremna da primi i proslavi naše najtalentovanije sugradjane, mesto je velikih broja koncerata, izložbi i čitanja.

“Tražio Đuro Jakšić od upravnika policije objavu da pređe u Zemun, koji se u to doba nalazio u inostranstvu, a Tucaković ga strogo pita: — A ko si ti i kako se zoveš? — Đorđe Jakšić. — A šta si? — Književnik. — Ama, ne pitam te to — nervira se policijski birokrata — nego kaži mi svoje pravo zanimanja: čime se baviš? — Gospodine upravniče, nemam ja drugog zanimanja — prkosno će Jakšić. — Ja sam po svom prvom zanimanju pesnik i dramatičar, što će reći — književnik! Upravnik sleže ramenima i pritisnu zvonce na stolu a kad stiže ćata on pokazujući na Đuru, reče: — Dela, ćato, zvao sam te da ovom objavu napišeš. Zove se Đorđe Jakšić. — Izvinite, a kakvo zanimanje da stavim dotičnog — ponizno će ćata mrljajući perom po tabaku. — Napiši — reče upravnik policije. — Napiši, književnik bez zanimanja. Kad je ovo ćata sročio on upita: — Gospodine upravniče, a da li da rečenom Jakšiću izdamo besplatnu objavu ili da naplatimo taksu? — Dabome, napiši, besplatno - reče upravnik dobronamerno i dodade: — To je po Cukićevoj policijskoj uredbi. Tamo član 49. glasi: skitnice, Cigani, muzikanti i druga slična im lica bez stalnog zanimanja, dobijaju objavu besplatno. Zato izdaj i ovom nesrećniku Jakšiću, književniku bez zanimanja, besplatnu objavu!” “Književnik bez zanimanja” je Djura Jakšić, veliki slikar i književnik srpskog romantizma 19. Veka, rodjen 1832. godine u Srpskoj Crnji. U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a gimnaziju u Segedinu, da bi zatim pohadjao školu crtanja. Velika kreativnost i potreba za umetničkim izražavanjem kroz slikanje i pisanje vodila ga je kroz mnoge evropske metropole. Uprkos željama roditelja i prijatelja nikada ga nije interesovala nauka, voleo je slobodu misli i želeo je da iskaže ono do čega mu je stalo i što ga muči. Pri povratku u Srbiju zaposlio se kao učitelj, ali je često menjao mesto stanovanja, u većini slučajeva protiv svoje volje. Zbog britkog jezika, oštrog pera i česte kritike tadašnjoj vlasti je bio trn u oku, te je neretko bio proganjan, osudjivan, teran sa posla i ostavljan bez mogućnosti da zaradi za svoju porodicu. Svoju lošu sreću utapao je u litrima vina, kada se privremeno nastanio u Kikindi. Vodio je usamljenički život i voleo je da posećuje krčmu, gde je upoznao i zaljubio se u Milu, krčmarevu ćerku o kojoj je napisao poznate stihove: “Ana toči, Ana služi, al’ za Milom srce tuži…” Mila se kasnije udala i nikada, čak ni posle smrti ovog velikana, nije prepoznala veličinu i snagu njegove ljubavi. Po dolasku u Beograd zaposlio se u Državnoj štampariji kao korektor, stanovao je u Skadarliji koja je tada bila jedan od najsiromašnijih delova grada, Boemska Skadarlija koju danas poznajemo dolazi...

Današnja Skadarska ulica početkom XIX veka zvala se "Šićan mahala ili Ciganska Mahala". Bio je to kraj gde su živeli Romi i druga sirotinja. Odlukom gradskih vlasti, 1872.god, Ciganska mahala biće prekrštena u Skadarsku ulicu. Iste godine tu se doseljava Đura Jakšić, a ubrzo i njegova porodica (supruga sa sinovima i kćerima). Uselili su se u mali stan, skromnih uslova za život u koji se ulazilo iz dvorišta. "Mala niska soba sa još manjom kuhinjom. Pod bez patosa, zidovi iz kojih bije vlaga. Sve sasvim sirotinjski, ali čisto; i soba i kuhinja zastrti ponjavama. U neredu bio je samo sto u sobi, pun knjiga i novina sa nešto pesnikovih rukopisa..."- opis Dragutina J. Ilića (1858-1926). Danas ta kuća nosi Đurino ime. U kući Đure Jakšića od 1972.god nalazila se redakcija "Pesničkih novina", a od 1985.god tu izlazi revija za pevanje i mišljenje, "Pesnik", a od 1992.god novine za prošlost, sadašnjost i budućnost "Skadarlija". U Kući su osnovane književne nagrade "Đura Jakšić" i "Đurin šešir" koje slave pesnike, poezju, slobodoumno pevanje i mišljenje. Slavu Đure Jakšića pronosi i Sobno pozorište, koje je osnovano dvehiljaditih godina, a takođe i brojne škole: lepog pevanja, klavira, violine, starog srpskog pevanja, slikanja,… koje se u Kući održavaju. Ispred kuće sedi Đura Jakšić (nalazi se...

An important landmark within the oldest bohemian quarter of Belgrade. Even though its surroundings have become quite popular and touristic, this edifice still feels...