Zemun Homeland Museum — Attraction in City of Belgrade

It's finally open, we visited on a Sunday, about an hour before the closing. Currently, you can see three paintings from Galleria Borghese, however, the lighting is just awful, it's like someone is playing a joke as there's simply no angle from which you can see either of the three. Hopefully, this is just an oversight that will be promptly rectified. Still, the rooms where the paintings are, are gorgeous. This was my first time at the museum not sure how big it is as not all of it was open, it seems very small, it's possible they're still working on the permanent exhibition. The security that works at the museum are very friendly, pleasant and kind. Unlike the lady that sold us the tickets (we visited on the 28th of September), she's extremely impolite, not willing to respond to basic questions about the exhibition, and unkindly asked us to leave asap because she has another group waiting to come in. I hope this is not her full time job, cause if it is she should either improve her soft...

Завичајни музеј Земуна смештен је у кући подигнутој средином XIX века за врло имућну и утицајну породицу Спирта. Спирте су позната фамилија цинцарског порекла која се у Земун доселила крајем 18. века.

Кућа je изграђена по пројекту бечког архитекте Ферстла, а изградњу је финансирао Димитрије Спирта. Једина је неоготска зграда сачувана на ширем подручју Београда. Кућа је завршена 1855. Последњи власник из породице Спирта био је Ђорђе, који је кућу преписао својој жени Софији. Она је умрла 1916. у Швајцарској.

Архитектонским одликама и богатим ентеријером кућа се издваја од тадашњих кућа у граду, чиме се потврђује друштвени положај чланова породице. Фасада је од камена, а на зидовима широког лучног улаза у кућу осликани су мотиви из грчке митологије. Степенице које воде у предсобље биле су од глачаног црвеног мермера.

Кућа је до данашњих дана претрпела многе измене. Крајем 19. века у њој је био хотел „Гарни”. Претпоставља се да је за време Првог светског рата кућа служила за војне потребе. По окончању сукоба, кућу је 1919. и 1920. користио Завод за слепе и глуве српске ратне инвалиде. Савезничко бомбардовање 1944. кућу је знатно оштетило, али је после рата обновљена.

У време после ослобођења тражена је подесна локација за Народни музеј Земуна (основан 1954), а избор је пао на овај објекат у земунској Главној улици. Сто десет година пошто је подигнута, 1965, ово здање је проглашено спомеником културе. Народни музеј Земуна припојен је Музеју града Београда 1968, а отворен је за посетиоце...

Bila u muzeju za vikend u nedelju s drugaricom. Cekale smo 10-15 min.da se pojavi osoba koja prodaje karte jer je otisla do kineske robne kuce da kupi svesku. Konacno kupimo karte i krecemo u obilazak. Arheoloski deo nabacan, bez legendi i bez ikakvih objasnjenja. Vrlo malo slika je izlozeno. Ne znam cemu pomama za 3 slike iz Italije. Gledamo tu oskudnu izlozbu i citamo opis pored slike kada nas neprijatna radnica salece s primedbom sta ima tu da radimo vise jer smo dosta bile tu. Treba i drugi da vide. Sveukupno s cekanjem da se doticna pojavi i s obilaskom nismo ni bile pola sata unutra. 400 dinara za kartu je preterano jer nema cak ni kustosa koji bi objasnio stvari gde nema legendi i objasnjenja. Sve u svemu ocaj i nekultura. Samo bih pohvalila obezbedjenje koje je bilo pristojno. Ne bih preporucila obilazak istog. Obilazila sam Ufici galeriju u Italiji, pa i muzeje na Kritu, Rodosu i u Spaniji, pa mi se niko nikad nije...