Cathedral Church of Saint Michael the Archangel — Attraction in City of Belgrade

The Architectural and Historical Significance of Saborna Crkva

Nestled in the heart of Belgrade, the Saborna Crkva stands as a testament to Serbia’s rich cultural and religious heritage. Officially known as the Cathedral Church of St. Michael the Archangel, this magnificent edifice is not only a central place of worship but also a symbol of the nation’s enduring spirit.

Historical Foundations

The current structure of Saborna Crkva was built between 1837 and 1840, on the site of an older church dedicated to the same archangel1. The cathedral’s foundations are deeply rooted in the country’s struggle for independence, serving as a beacon of hope during the tumultuous times of the early 19th century. It was during this era that new social and political structures were emerging, and the cathedral became a pivotal support in the fight against Turkish centralism, leading to Serbia’s eventual freedom from Ottoman rule1.

Architectural Marvel

Designed by Adam Friedrich Kwerfeld, the cathedral is an exquisite example of Neoclassicism with late baroque elements1. Its single dome and the harmonious proportions reflect the architectural trends of the time while also incorporating elements unique to Serbian Orthodox ecclesiastical design. In 1979, Saborna Crkva was proclaimed a Cultural Monument of Exceptional Importance, underscoring its significance in the nation’s architectural landscape1.

A Repository of History

The cathedral is not just a place of worship but also a repository of history. It holds the relics of significant historical figures such as King Uroš III, Despot Stefan Štiljanović, and members of the House of Obrenović, including Prince Miloš I, Prince Mihailo, and Prince Milan1. These relics serve as a reminder of the cathedral’s role in the nation’s past, from the coronation of kings to the preservation of Serbian identity.

Conclusion

Today, Saborna Crkva remains one of the few preserved monuments from the first half of the 19th century in Belgrade. It continues to be a place where history and faith intertwine, inviting both the faithful and the curious to explore its hallowed halls. As it stands proudly at the intersection of Kralja Petra and Kneza Sime Markovića streets, Saborna Crkva is not just a cathedral; it is a chronicle of Serbia’s...

Саборна црква Светог Арханђела Михаила је неизбрисиво уграђена у живот Београда и српског народа. Многа значајна збивања и духовна кретања у српској историји везана су за настанак и развој Саборне цркве. Кроз време и векове она је харана, разарана и поново обнављана. Њено постојање сажима и чува многовековну прошлост и православну хришћанску традицију нашег древног града и народа. Саборна црква је најстарији београдски храм. Њена генеза је везана за владавину краља Драгутина, када 1284. године Београд долази под српску власт и краљ Драгутин подиже Саборну цркву Успења Пресвете Богородице на Београдској тврђави.

Највећи домет у свом даљем развоју ова српска светиња достиже почетком XV века у доба деспота Стефана Лазаревића, када Београд постаје престоница српске државе, а Саборна црква, коју деспот Стефан обнавља и проширује, постаје "престо митрополије београдске, егзарха свију српских земаља".

После смрти деспота Стефана Лазаревића, 1427. године, у време мађарске власти, Саборна црква наставља своју мисију под знатно отежаним условима. Турским освајањем Београда, 1521. године, српски народ је изгнан из Београдске тврђаве и протеран у Цариград, а Саборна црква је претворена у џамију. У том тешком времену, црква Светог Арханђела Михаила на простору Варош-капије, тада једини преостали српски храм у Београду, постаје Саборна црква и седиште Митрополије. У наступајућим тровековним ратним сукобима између турске и аустријске царевине за превласт над Србијом и Београдом, ова српска светиња је више пута пљачкана и разарана, али увек обнављана. Тако је 1728. године, за време српског Митрополита Мојсија Петровића, на месту старе саграђена нова Саборна црква. Почетком XIX века, у време српских устанака против Турака и васкресења српске државе, ова стара црква је била толико оронула да није могла да се обнови, па је кнез Милош Обреновић наредио 1836. године да се она поруши и на њеном месту "изгради нов, простран и у свему узорни храм". Нова Саборна црква саграђена је у периоду од 1837. до 1840. године, по пројекту панчевачког архитекте Адама Фридриха Кверфелда, родом из Хановера.

Саборна црква Светог Арханђела Михаила у Београду спада у ред најзначајнијих црквених, културних и уметничких споменика српског народа. Монументална по свом облику, она представља изузетно значајан споменик црквене архитектуре на тлу Србије. Једнобродна грађевина засведена полубочастим сводом, са високим звоником над западним улазом и полукружном олтарском апсидом на источној страни, обликована је складним уклапањем елемената два стилска правца – класичног барока и класицизма. Фасада цркве је рађена у стилу класизицма, док је горњи део звоника преузет из барокног наслеђа који је негован на простору Карловачке митрополије.

Унутрашња декорација Саборне цркве, која је трајала од 1842. до 1845. године, дело је два позната уметника, школована у Бечу. Дуборезни иконостас, тронове, певнице и проповедаоницу израдио је вајар Димитрије Петровић, а иконе и зидни живопис Димитрије Аврамовић. Концепција унутрашњег распореда простора цркве преузета је из класичног барокног стила. Архитектонски елементи на унутрашњим површинама зидова и опрема ентеријера рађени су у...

The Cathedral Church in Belgrade is located at the crossroads of the leaders of the Prince Sime Markovic and King Peter. On the site of today's church there was an older one, dedicated to the Holy Archangel Michael. The church church as a stationary cultural asset has the status of a cultural monument of exceptional importance, by the decision of 1979.

With its architecture, artwork and rich treasury, it is an exceptional cultural monument. It is an invaluable historical heritage related to the fate of Serbian Belgrade of the first half of the 19th century, which just formed in the area around the Church of the Sabor, becoming its church, administrative and cultural center. At a time when new social and political circumstances in Serbia are gradually emerging, the Saborna Church has become the head of the struggle for the independence from Turkish centralism until the final liberation from...