The Old Palace — Attraction in City of Belgrade

The Old Palace (Stari Dvor) in Belgrade is truly a sight to behold, especially when visited at night. The building is beautifully illuminated, showcasing its magnificent architectural details and historical elegance. As the former royal residence, it carries immense cultural significance, and you can truly feel the weight of history when standing in front of it.

I visited on a weekday evening and was amazed by how peaceful and atmospheric the surroundings were. The warm lighting against the stone façade created a magical vibe, and the contrast with the dark blue night sky made for perfect photo opportunities. The area is well maintained, and the building itself is in impeccable condition.

Located near the city center, The Old Palace is easy to reach and surrounded by lovely streets and cafes. Even if you can’t enter the building, walking around it is worth the visit. It’s an ideal stop for anyone interested in history, architecture, or photography.

I highly recommend visiting in the evening when the lights are on. It’s one of those places that captures the spirit of Belgrade—historic, proud, and...

Стари двор, заједно са зградом Новог двора, данас представља сведочанство првог дворског комплекса у Србији и владавине две династије, Обреновић и Карађорђевић.

Историјат

Историја првог дворског комплекса у Београду сеже све до четрдесетих година 19. века, када је имање које је обухватало простор данашњег Пионирског парка, заједно са Девојачким парком, између Улица краља Милана и Краљице Наталије, купио Стојан Симић, један од најутицајнијих људи Кнежевине Србије, вођа уставобранитељског режима и председник Државног савета.



Стари двор ноћу

Симић је исушио мочваре, насуо и изравнао терен, и на непарној страни данашње Улице краља Милана подигао кућу у периоду 1840-1842. године, која је касније добила назив Стари конак. Откуп овог здања са околном баштом за потребе смештања двора кнеза Александра Карађорђевића 1842/43. године означио је настајање првог дворског комплекса у Београду. Зграда је за потребе кнежевског двора детаљно преуређена и знатно проширена, око баште је подигнута ограда а остатак мочваре је исушен и башта изнова уређена. Претварању у репрезентативније уређен „вернакуларни врт“ посветила је пажњу још кнегиња Персида Карађорђевић. Дворска башта била је подељена на „врт“, окренут ка Улици краља Милана који је чинио репрезентативни део дворске целине и на „парк“ у задњем делу ограђен зиданом оградом. У средишњем делу парка налазио се базен са скулптуром девојке са крчагом у руци, израђеном у Бечу. Од средине 19. века око Старог конака, као стожера будућег комплекса, подигнут је читав низ грађевина: Мали дворац, Двор престолонаследника (зграда Министарства иностраних и унутрашњих послова), зграда Маршалата двора и неколико помоћних објеката према Дворској (данас улица Драгослава Јовановића) и улицама Кнеза Милоша и Крунској. Ниједна од наведених грађевина није сачувана до данас.

Идеја о претварању дворског комплекса у репрезентативну владарску резиденцију јавила се у време стицања државне и територијалне самосталности након Берлинског конгреса 1878. године, а додатно је била подстакнута и припремама за проглашење Србије за краљевину 1882. године. Будући двор замишљен је као трочлана композиција, чији је централни део намењен боравку владара предвиђен на месту Старог конака. Са десне стране Старог конака планирана је изградња крила намењеног за Двор престолонаследника, док је лево крило требало да служи за одржавање свечаних пријема и дипломатских посета. Од целокупне замисли реализовано је једино лево крило комплекса – Стари двор, док је изградња десног крила изведена тек три деценије касније подизањем Новог двора према потпуно...

Četrdesetih godina XIX veka močvarni prostor između ulica (današnjih) bul. Kralja Aleksandra i Kraljice Natalije kupio je Stojan Simić, vođa ustavobranitelja i predsednik Državnog saveta. Tu je 1842.g sazidao kuću pod nazivom Stari konak. 1843.g država je od Simića otkupila kuću i predala je knezu Aleksandru Karađorđeviću, za dvor. Od 1858 tu se, nakon promene dinastija, useljava knez Miloš Obrenović. U vreme kad je Srbija postajala kraljevina (1882.), tu je po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog, izgrađen Stari Dvor. Građen je u stilu akademizma XIX veka sa dekoracijom antičkog, renesansnog i baroknog stila. Od 1903. nakon ponovne promene dinastija u Stari Dvor se useljava Petar I Karađorđević. Stari Dvor je rušen tokom oba svetska rata: zbog bombardovanja u I sv. ratu obnovljen je 1922.g, a nakon bombardovanja 6.aprila 1941.g obnovljen je 1949.god. Nakon II svetskog rata Stari Dvor je bio sedište Prezidijuma Narodne Skupštine, Vlade FNRJ i Saveznog izvršnog veća. Od 1961.god tu je Supština grada Beograda. Na fasadi Starog Dvora posebnu pažnju privlače karijatide i kupola sa šiljatim vrhom, na koji je 1997.god vraćena skulptura dvoglavog orla. Ako dolazite u Beograd...