Monument to Ivo Andrić — Local services in City of Belgrade

Ivo Andrić (9 October 1892 – 13 March 1975) was a Yugoslav novelist, poet and short story writer who won the Nobel Prize in Literature in 1961. His writings dealt mainly with life in his native Bosnia under Ottoman rule.

Born in Travnik in Austrian-occupied Bosnia, Andrić attended high school in Sarajevo, where he became an active member of several South Slav national youth organizations.

Following the assassination of Archduke Franz Ferdinand in June 1914, Andrić was arrested and imprisoned by the Austro-Hungarian police, who suspected his involvement in the plot. As the authorities were unable to build a strong case against him, he spent much of the war under house arrest, only being released following a general amnesty for such cases in July 1917.

After the war, he studied South Slavic history and literature at universities in Zagreb and Graz, eventually attaining his Ph.D in Graz in 1924. He worked in the diplomatic service of the Kingdom of Yugoslavia from 1920–1923 and again from 1924–1941.

In 1939, he became Yugoslavia's ambassador to Germany, but his tenure ended in April 1941 with the German-led invasion of his country. Shortly after the invasion, Andrić returned to German-occupied Belgrade.

He lived quietly in a friend's apartment for the duration of World War II, in conditions likened by some biographers to house arrest, and wrote some of his most important works, including Na Drini ćuprija (The Bridge on the Drina).

Following the war, Andrić was named to a number of ceremonial posts in Yugoslavia, which had come under communist rule at the war's end. In 1961, the Nobel Committee awarded him the Nobel Prize in Literature, selecting him over writers such as J. R. R. Tolkien, Robert Frost, John Steinbeck and E.M. Forster.

The Committee cited "the epic force with which he ... traced themes and depicted human destinies drawn from his country's history". Afterwards, Andrić's works found an international audience and were translated into a number of languages. In subsequent years, he received a number of awards in his native country. Andrić's health declined substantially in late 1974 and he died in Belgrade the...

Иво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.

Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”. Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.

У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на...

Споменик Иви Андрићу налази се на Андрићевом венцу у Београду, у непосредној близини зграде у којој је нобеловац живео. Подигнут је 1992. године, поводом 100 година од његовог рођења. Вајар Миленко Мандић приказао је Андрића у природној, скромној пози — стоји мирно, замишљен, као да посматра пролазнике и град у коме је провео велики део живота. Споменик је постављен у мирном делу града, окружен дрвећем, клупама и старом архитектуром, што ствара посебан амбијент за размишљање и сећање. Ово место није само споменик великом писцу, већ и симбол културе, тишине и вредности које је Андрић заступао у свом стваралаштву. Свакако споменик који треба посетити ако...