Monument to Tsar Nicholas II Romanov — Attraction in City of Belgrade

Car Nikolaj II (1868.god-1918.god) bio je poslednji imperator sveruski, kralj poljske i veliki knez Finske. Vladao je od 1894.god do 1917.god kada je tokom februarske revolucije abdicirao. Za vreme njegove vladavine podignuto je 10000 crkava i 750 manastira. Njegovu vladavinu je obeležio ekonomski razvoj Rusji, svuda su nicale škole, bolnice, pruge i putevi Rusija je postajala vodeća privrednasila sveta. Nakon poraza ruske vojske u ratu sa Japanom (1905.god) iskorišćeno je narodni nezadovoljstvo i 1905.god je počela ruska revolucija. U prvom svetskom ratu Rusija se priključila bloku Sila antante, u Srbiju je slala municiju, sanitetski materijal, hranu i dobrovoljce. Krajem 1915.god kad su se ostatci srpske vojske pojavili na albanskoj obali pomoć koju je obećala britanska, francuska i italijanska strana nije stigla. Kada je car Nikolaj saznao za sramno ponašanje saveznika prema iznemogloj srpskoj vojsci ultimativno je naredio da se transport hrane i odeće odmah izvrši inače će on da sklopi separativni mir sa Nemačkom. Nakon toga stigla je obećana pomoć i brodovi za prebacivanje srpske vojske na Krf. 1917.god u Petrogradu izbijaju nemiri zbog krize u snabdevanju hlebom koja je nastala zbog diverzije na željeznici, a grupa izdajnika političara i generala ubeđuje cara Nikolaja II da čitava Rusija traži od njega da abdicira ili će da izbije građanski rat. Car se odrekao prestola i sa čitavom porodicom je interniran u Carsko selo, a zatim kad je izbila Oktobarska revolucija u Jekaterinburg gde su u Ipatjevskom domu car, carica i njihovo petoro dece mučki pobijeni i njihovi posmrtni ostatci uništeni. Spomenik Caru Nikolaju II postavljen je u parku Aleksandrov (koji se nalazi između ulica kralja Milana i kraljice Natalije) gde je bila ambasada carske Rusije. Spomenik je delo ruskih vajara Andreja Kovaljčuka i Genadija Pravotvorova. Podignut...

Николај II Александрович (Романов) (рус. Николай II Александрович; Царско Село, 6/18. мај 1868 — Јекатеринбург, 17. јул 1918) био је последњи император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске. Владао је од 20. октобра/1. новембра 1894. до 2/15. марта 1917. године. Крунисан је 1896. године. Владавину је окончао абдикацијом током Фебруарске револуције.

Био је син и наследник Александра III и Марије Фјодоровне, данске принцезе Дагмар прије удаје. Супруга му је била Александра Фјодоровна са којом је имао петоро деце, четири кћери и једног сина.

Период његове владавине обележен је економским развојем Русије и истовремено порастом социјално-политичких противречности и револуционарних покрета који су довели до Руске револуције (1905) и Октобарске револуције (1917). У спољној политици водио је политику експанзије на Далеки исток где је водио рат са Јапаном. У Првом светском рату прикључио се блоку Сила антанте.

Одрекао се престола у јеку Фебруарске револуције (1917) и од тада се налазио под кућним притвором заједно са породицом у Царскоселском дворцу. У лето исте године, одлуком Привремене владе, са породицом је упућен у Тоболск. У пролеће 1918. године бољшевици су га пребацили у Јекатеринбург где су га и стрељали 17. јула 1918, заједно са породицом и четворо слугу.

Императора Николаја II Александровича Романова канонизовала је 1. новембра 1981. године Руска православна загранична црква која тада није била у јединству са Московском патријаршијом. Деветнаест година касније, 2000. године, и помесна Руска православна црква га је канонизовала заједно са супругом и децом. Проглашени су за мученике.

У Београду му је подигнут споменик 2014. године. Преко представника је био кум на свадби краља Александра Обреновића и Драге Машин, а његов деда по оцу Александар II му је преко посредника био...

Nikolai II Aleksandrovich (1868g.-1918g.) Was the last Russian emperor. He ruled since October 1894. until March 1917. He was the son and heir to Alexander III and Maria Fyodorovna, the Danish princess. His wife was Alexander Fyodorovna with whom he had five children, four daughters and one son. The period of his government was marked by the economic development of Russia. In the First World War he fought on the side of the Force of Antanta. He was shot on July 17, 1918 with his family by...