Novi Sad Synagogue — Attraction in City of Novi Sad

Novosadska Sinagoga se, pored svoje primarne namene, vrlo često koristi i kao koncertna dvorana i to većinom za muzičke programe koje organizuje Muzička omladina Novog Sada. Zbog izuzetne akustike i monumentalne unutrašnjosti ona je izuzetno popularno mesto za održavanje koncerata. Prostrana unutrašnjost Sinagoge pogodna je za nastupe većih vokalnih (najčešće horskih), instrumentalnih (simfonijski orkestar) kao i vokalno-instrumentalnih sastava. S obzirom na to da Sinagoga može da primi oko 800 posetilaca, Muzička omladina gala koncerte, kao što su, između ostalih, svečano otvaranje i svečano zatvaranje Novosadskih muzičkih svečanosti i Novogodišnji gala koncert organizuje upravo na ovom mestu.

Jevrejska škola (danas Baletska škola), Sinagoga i Jevrejska opština čine građevinski kompleks zidan u periodu od 1906. do 1909. godine. Središnji njegov deo zauzima Sinagoga koja je nastala prema projektu budimpeštanskog arhitekte Lipota Baumhorna (1860–1932). Koncipirana je u tradicionalnom duhu sa stilskim obeležjima secesije i to s osnovom trobrodne bazilike s pripratom, dvema kupolama kvadratne osnove na pročelju i tročlanim apsidalnim delom. Veličanstvenu centralnu kupolu projektovao je Karolj Fenjveš. Sinagoga je uvučena s linije uličnog fronta, shodno propisima koji su važili u Habzburškoj monarhiji. Naime, kako je rimokatoličanstvo bilo zvanična religija monarhije, u liniji uličnog fronta mogli su biti građeni isključivo sakralni objekti koji pripadaju ovoj veroispovesti. Spolja je jednostavno dekorisana žutom klinker opekom, dok je u unutrašnjosti građevine izvedena bogata štuko dekoracija, uz oko 300 kvadratnih metara vitraža u prozorskim otvorima i rozetama, s imenima projektanta, izvođača radova i darodavaca koja se nalaze nad ulazima na čeonoj i bočnim fasadama. Glavni ulaz vodi u predvorje, gde se s leve strane nalazi česma za ritualno pranje ruku i bela mermerna ploča s imenima novosadskih Jevreja koji su stradali u ratu. U desnom, unutrašnjem uglu predvorja stoji nedavno obnovljena kamena ploča s deset božjih zapovesti, sačuvana iz prethodne, četvrte zgrade Sinagoge. U unutrašnjosti Sinagoge, na čelu istočne strane, nalazi se aron hakodeš, sveti orman u kome se čuvaju svici Tore (koja sadrži pet knjiga Mojsijevih napisanih na svitku pergamenta namotanom na dve drvene drške), a iznad njega se vidi emajlirana okrugla ploča sa zlatnim slovima JHV, koja označavaju ime boga – jahve. Po učenjima jevrejske vere ovo ime se ne izgovara, tako da se umesto njega koristi reč adonaj, što znači gospod, ili hašem, što znači ime njegovo. Na galeriji, na mestu za hor, nalazi se model Jerusalimskog hrama. Ovde su nekad bile orgulje marke “riger” od kojih je danas ostala samo maketa. Sinagoga se svrstava u najbolja ostvarenja bečkih i peštanskih arhitekata, kao i među najvrednije objekte našeg grada. Novosadska Sinagoga je prvenstveno molitveni dom za pripadnike današnje jevrejske zajednice Novog Sada, ali i „dom molitve svih naroda“. Ona pripada aškenaskom obredu i neološkog je, tj. liberalnog, a ne ortodoksnog pravca, pa je i u tom smislu ona hram za sve narode sveta, kako je na hebrejskom jeziku ispisano nad...

Новосадска синагога је једна од четири синагоге које постоје данас у Србији. Налази се у Јеврејској улици у центру града. Грађена је у периоду од 1906. до 1909. године.

Синагогу је пројектовао мађарски архитекта Липот Липот Баумхорн. Ово је пета синагога која је изграђена у историји Новог Сада. Подигнута је на месту четврте која је грађена 1826. године. Она припада ашкенаском обреду и неолошкоф (неортодоксног) је правца.Са обе стране синагоге подигнуте су зграде. Једна је била јеврејска основна школа (данас средња балетска школа) а друга је зграда јеврејске општине.

Сама зграда синагоге изграђена је укрштањем различитих стилова и веома подсећа на сегединску. На улазу у синагогу стоји натпис: „Ки бети, бет тефила икара л'кол хаамим“ (Нека ова кућа буде дом молитава за све народе) (Исаја 56:7). У доба окупације у синагоги су затварани новосадски јевреји који су након тога били депортовани у концентрационе логоре. Данас синагога нема своју првобитну намену већ се у њој одржавају концерти класичне музике и представе.

године новосадска синагога је уврштена у просторно културно-историјску целину од великог значаја и има други степен заштите државе Србије.

НОВОСАДСКА СИНАГОГА са зградама Јеврејске школе и Јеврејске општине представља просторно културно-историјску целину од великог значаја. Комплекс је изграђен према замислима пештанског архитекте Липота Баумхорна, који ће у европским оквирима бити запамћен као градитељ синагога (Зрењанин, Нови Сад, Сегедин, Будимпешта, Ријека). У Новом Саду Баумхорн је пре градње синагоге изградио Менратову палату и Зграду штедионице на садашњем Тргу слободе. Ипак остаће запамћен по изградњи монументалног комплекса завршеног 1909. којим доминира синагога, једна од највећих у овом делу Европе. Ради се о тробродној грађевини изнад чијег централног дела се уздиже купола висине 40 м. Унутрашњост је подељена на приземље и галерију. У приземљу јесу мушка и “олтарска седишта’’ а на галеријама су седишта за жене. На врху источне стране је ковчег за свитке (Арон хакодеш). Постоји галерија за хор и оргуље које се више не налазе у храму. Синагогу употпуњују зграде Јеврејске школе и Јеврејске општине које су паралелно постављене у односу на синагогу. Читав комплекс је изграђен у стилу сецесије. Фасаде све три грађевине урађене су од жуте клинкер опеке, а фасада синагоге је украшена орнаментима. Новосадска синагога је служила 1944. као сабирни центар за Јевреје пре него што су послати у логоре смрти, о чему сведочи и табла на предњој фасади храма. На месту где се налази савремена синагога у периоду 1749-1906. постојале су четири синагоге увек грађене на темељима претходне за потребе растуће и просперитетније јеврејске заједнице вољом верника, осим у случају четврте синагоге, изграђене 1826. порушене у бомбардовању у Буни 1849. Прва синагога у Новом Саду се није налазила на месту савремене већ у данашњој Улици краља Александра и...

The visit left me a bit perplexed. Admission is advertised as free, but a donation of your choice is requested, with a minimum indicative amount of 100 dinars per person. Unfortunately, my personal experience was not positive: since I didn't have any small bills, I asked if it was possible to change them, but the guard took 200 dinars directly from my wallet and placed them in the donation box, without my explicit consent. All this for a very brief visit, lasting a couple of minutes. I expected a more transparent and...