The Gallery of Matica Srpska — Attraction in City of Novi Sad

Галерија Матице српске je основана 1847. године у Пешти, у окриљу Матице српске, најстаријег културнoг, књижевног и научног друштва код Срба. Предлог да се оснује Српсканародна збирка (Музеум) дао је Теодор Павловић, тадашњи секретар Матице српске. Језгро будуће уметничке колекције Музеја, данашње Галерије Матице српске, чини колекција породичних портрета коју је Сава Текелија, велики српски добротвор и први доживотни председник Матице српске, са целокупном својом имовином 1840. године завештао Матици српској. Оснивање Музеја је одмах обнародовано у Српским народним новинама, што је уједно био и позив свим „родољубивим грађанима” да новооснованом Музеју „поклањају или поверавају на чување све оне предмете који доприносе обогаћивању народног духа и служе његовом културном напретку”. Музејске збирке су се постепено попуњавале, уз честе апеле на родољубиво грађанство. По пресељењу Матице српске у Нови Сад 1864. године, пренесена је до тада прикупљена збирка, која је први пут приказана јавности 1933. године када је Музеј Матице српске коначно озваничен. Музеј је деловао као комплексна збирка са фондом прикупљених археолошких, нумизматичких и етнографских предмета, док је уметничка збирка чинила посебан део. Године 1947. новооснованом Војвођанском музеју су уступљене све збирке Музеја Матице српске осим уметничке, која је добила статус посебне збирке са називом Галерија Матице српске. Од 1958. године, када се уселила у данашњу зграду у центру града (зграда бивше Продуктне берзе из 1926/1927. године) и отварањем сталне поставке српског сликарства XVIII и XIX века, Галерија Матице српске делује као самостална установа. Доградњом сале на другом спрату 1992. године стекли су се услови за излагање збирке српске уметности прве половине XX века. Стална поставка, представљена у три целине, хронолошки приказује српску националну уметност од XVI до XX века и њено уклапање у савремене токове европске уметности. Племенити гест даривања који је започео Сава Текелија наставили су потоњи посленици-председници, чланови и поштоваоци Матице српске, као и родољубиви грађани, колекционари, уметници, који су својим даровима, завештањима и прилозима настојали да обогате њене уметничке збирке. Током свог постојања Галерија је израсла у јединствену националну музејску установу чији уметнички фонд, са богатом збирком српске уметности од XVI до XXI века приказује настанак, развој и достигнућа српске уметности и указује на положај и место српске културе и уметности у европском контексту. Од укупног броја уметничких дела (око 7.000) у Галерији Матице српске, једну трећину чине поклони и завештања, захваљујући којима је Галерија до данас формирала 58 поклон-збирки које носе имена својих дародаваца. Поред сталне поставке, у Галерији се приређују повремене изложбе из фонда: изложбе које се баве појавама и феноменима везаним за националну уметност од XVI до XXI века, изложбе поклон-збирки дародаваца, као и изложбе у сарадњи са другим музејима и институцијама културе у земљи и иностранству. У оквиру рада са публиком, осим популарних тумачења сталне поставке Галерија организује стручна предавања, промоције књига, концерте, пројекције филмова и др. У оквиру своје врло богате издавачке делатности, Галерија објављује каталоге изложби, друге пригодне публикације и монографије, из области националне уметности назначеног периода. Галерија Матице српске активно учествује у ширим пројектима заштите наслеђа у сарадњи са другим институцијама и доследно промовише резултате и домете рада кроз организацију стручних скупова и радионица. Посебан сегмент рада Галерије Матице српске представљају едукативни програми и креативне радионице за децу у којима се на занимљив и пригодан начин деци приближава српска национална уметност и културна баштина. Највећи део ових активности одвија се у Дечјој соби, специјално опремљеном простору за најмлађе. За радове на адаптацији и формирању нових сталних поставки XVIII, XIX и прве половине XX века Галерија Матице српске је 2010. године добила награду НК ИКОМ-а Србија за пројекат године. SUPERB...

Galerija matice srpske je nacionalni muzej osnovan 14. oktobra 1847. godine u okviru Matice srpske, najstarije kulturne i obrazovne institucije kod Srba. Galerija Matice srpske je osnovana 1847. godine u Pešti, u okrilju Matice srpske, najstarijeg kulturnog, književnog i naučnog društva kod Srba. Predlog da se osnuje Srpska narodna zbirka (Muzeum) dao je Teodor Pavlović, tadašnji sekretar Matice srpske. Jezgro buduće umetničke kolekcije Muzeja, današnje Galerije Matice srpske, čini kolekcija porodičnih portreta koju je Sava Tekelija, veliki srpski dobrotvor i prvi doživotni predsednik Matice srpske, sa celokupnom svojom imovinom 1840. godine zaveštao Matici srpskoj. Zamišljen kao mesto prikupljanja i čuvanja artefakata značajnih za istoriju i kulturu srpskog naroda, fond Muzeja je u prvim decenijama svog postojanja zasnivan uglavnom na poklonima znamenitih Srba. Muzejske zbirke su se postepeno popunjavale, uz česte apele na rodoljubivo građanstvo. Po preseljenju Matice srpske u Novi Sad 1864. godine, prenesena je do tada prikupljena zbirka, koja je prvi put prikazana javnosti 1933. godine kada je Muzej Matice srpske konačno ozvaničen. Od 1958. godine, kada se uselila u današnju zgradu u centru grada (zgrada bivše Produktne berze iz 1926/1927. godine) i otvaranjem stalne postavke srpskog slikarstva XVIII i XIX veka, Galerija Matice srpske deluje kao samostalna ustanova. Tokom svog postojanja Galerija je izrasla u jedinstvenu nacionalnu muzejsku ustanovu čiji umetnički fond, sa bogatom zbirkom srpske umetnosti od XVI do XXI veka prikazuje nastanak, razvoj i dostignuća srpske umetnosti i ukazuje na položaj i mesto srpske kulture i umetnosti u evropskom kontekstu. Od ukupnog broja umetničkih dela (oko 7.000) u Galeriji Matice srpske, jednu trećinu čine pokloni i zaveštanja, zahvaljujući kojima je Galerija do danas formirala 58 poklon-zbirki koje nose imena svojih darodavaca. Pored stalne postavke, u Galeriji se priređuju povremene izložbe iz fonda.Jubilej 175 godina rada Galerija Matice srpske obeležila je u...

The oldest literary, artistic, and scholarly organization in Serbia, Matica Srpska, established the Gallery of Matica Srpska in Pest (modern-day Budapest, Hungary) in 1847. With time, the Gallery evolved into a one-of-a-kind national museum institution, a collection of national artwork that was produced and developed across a larger geographic region where Serbs lived from the late 16th century to the present. The Gallery of Matica Srpska started operating independently in 1958 with the opening of the First Permanent Display after it was moved to its current location in the heart of Novi Sad. Nowadays, it's one of Serbia's and Novi Sad's most significant...